Kalendar takmičenja 2019

<<  <  August 2022  >  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
  1  2  3  4  5  6  7
  8  91011121314
15161718192021
22232425262728
293031    

________________________

Treneri kluba:

Prof. Njegovan Snežana
Prof. Bojić Ana 
Aleksandra Beserovac
Simić Aleksandar
Sandić Aleksandar
Milošević Miloš

Brojač poseta

26503096
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
11894
17899
98252
26230488
272608
790339
26503096

12-08-2022 15:01
 
 Kontakt podaci
 _______________________
Sedište kluba:
SD Crvena Zvezda
Ljutice Bogdana 1a, Beograd
Tel/fax: 011/2661-872
011/4033-965
 _______________________
Skype: plivacki.crvenazvezda
 _______________________
Sekretar kluba:
Ana Bojić
Tel: 060/5057980
 _______________________
Broj računa:
UniCredit
Bank-Beograd 170-875-08
 _______________________
Radno vreme kancelarije:
Od pon - pet od 09-16h

upis novih clanova 2019

Kako fizička kondicija doprinosi uspehu u školi

Characters of kids playing sports. Physical activity of children in the gym and outdoors. Vector illustration isolated on a white background. - 154940106

Da li ste znali da deca koja su fizički aktivnija, usvajaju i zadržavaju nove informacije mnogo uspešnije za razliku od dece koja su van forme. Roditelji i stručnjaci za fizičku aktivnost (koji su često iste osobe) već dugo znaju da fizička aktivnost pomaže mladim ljudima da budu mirni i obrate pažnju u školi ili kod kuće, što se pozitivno odražava na njihov školski uspeh. Representativna studija, predstavljena u maju na Američkom koledžu za sportsku medicinu, govori da su četvrtaci i petaci koji su trčali po dvorištu i na drugi način intenzivno vežbali barem 10 minuta pre testa iz matematike imali bolje rezultate od dece koja su mirno sedela pre testa.

U velikoj studiji koja je obuhvatila skoro 12.000 dece školskog uzrasta u Nebraski, čiji rezultati su objavljeni u avgustovskom broju časopisa The Journal of Pediatrics, istraživači su prikupili podatke o fizičkoj kondiciji dece, uključujući brzinu trčanja, indeks telesne mase i ocene iz engleskog jezika i matematike, na osnovu standardnog bodovanja testova u toj državi. Pokazalo se da je bolja fizička kondicija povezana sa znatno boljim rezultatima u školi, dok telesna težina nije igrala bitnu ulogu. Učenici koji su imali višak kilograma ali su bili u relativno dobroj kondiciji imali su bolje rezultate na testovima od mršavije dece koja ne vežbaju.

Do sada se, međutim, nijedna studija nije bavila pitanjem da li i na koji način fizička kondicija može da utiče na učenje kod dece. Zato su istraživači sa Univerziteta Ilinoisa sproveli istraživanje u kom su odabrali grupu dečaka i devojčica starih 9 i 10 godina i testirali njihovu kondiciju na pokretnoj traci, a zatim zamolili 24 onih sa najboljom kondicijom i 24 onih bez kondicije da dođu u laboratoriju za vežbe iz fiziologije i urade neke teške zadatke koji su podrazumevali memorisanje podataka.

Učenje je složen proces, koji obuhvata ne samo usvajanje i zadržavanje novih informacija u formi sećanja, proces poznat pod nazivom kodiranje, već i pamćenje tih informacija kasnije. Informacije koje nisu zapamćene u stvari nisu naučene.

Ranije studije o stilu učenja kod dece pokazale su da većina bolje uči ako se testiraju dok su u procesu učenja gradiva. Deca lakše pamte ako se ispituju u procesu usvajanja materijala. Pamćenje bez ispitivanja tokom procesa je teže, iako većina dece tako uči.

U ovom slučaju, istraživači su se opredelili da primene oba pristupa učenju, tako što su mladim dobrovoljcima podelili iPadove na kojima je bilo nekoliko mapa izmišljenih zemalja. Mape su bile podeljene po imenima regiona koja su se sastojala od četiri slova. Deci su prvo pokazani ovi nazivi u trajanju od šest sekundi. Potom su se nazivi pojavili na mapi na svojim mestima još šest puta dok su deca gledala i pokušavala da ih zapamte.

Zatim su nazivi regiona pokazani na različitoj mapi na svom mestu a potom premešteni na ivicu mape. Od dece je traženo da dati naziv povežu sa odgovarajućim regionom, čime je obezbeđeno testiranje tokom procesa pamćenja.

Dan kasnije, sva deca su se vratila u laboratoriju i od njih je zatraženo da regione na različitim mapama povežu sa odgovarajućim nazivima.

Rezultati, objavljeni prošle nedelje u časopisu PLoS One, pokazali su da su deca imala slične rezultate kad je od njih zatraženo da se sete naziva na mapi kada je proces pamćenja pojačan testiranjem. Ali, kada je sećanje podrazumevalo teži način učenja – pamćenje bez testiranja tokom procesa – deca koja su bila u boljoj fizičkoj kondiciji imala su mnogo bolje rezultate od drugih i zapamtila su oko 40 odsto naziva regiona, u poređenju sa manje od 25 odsto tačnosti kod dece koja su bila u slaboj fizičkoj kondiciji.

Ovi rezultati pokazuju da ,,viši nivo fizičke kondicije ima najveći uticaj na najizazovnije situacije’’, kažu autori studije. Što je nešto teže da se nauči, više fizičke kondicije može da pomogne deci u tom procesu.

Studija nije bila posebno usmerena na vrstu vežbanja, već na dugoročniju, ukupnu kondiciju dece. Bez obzira na to, njeni rezulati govore da su fizička aktivnost tokom odmora i slični programi fizičkog vaspitanja u školi važni, smatraju autori.

Da bi deca ostvarila i održavala fizičku kondiciju koja povećava sposobnost da uče, kaže jedan od autora, Čarls Hilman, profesor kineziologije na Univerzitetu Ilinoisa i saradnik na Bekmanovom institutu za naprednu nauku i tehnologiju, treba da se bave intenzivnom fizičkom aktivnošću ,,barem jedan sat dnevno’’. Škole, gde deca provode dosta vremena, predstavljaju najlogičnije i najpogodnije mesto za takve aktivnosti, kaže on.

Savet

Iz svega navedenog možemo da zaključimo da je deci potreban bilo kakav oblik fizičke aktivnosti, kako bi se pre svega zdravo razvijala, ali kako bi obezbedili lakše i uspešnije obrazovanje.

Copyright © 2017 Plivački klub CRVENA ZVEZDA Beograd Powered by Nikola Lukić