Kalendar plivačkih takmičenja za 2018

<<  <  September 2018  >  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
       1  2
  3  4  5  6  7  8  9
10111213141516
17181920212223
24252627282930

________________________

Treneri kluba:

Prof. Njegovan Snežana
Prof. Bojić Ana 
Banović Tijana
Simić Aleksandar
Sandić Aleksandar
Milošević Miloš

Brojač poseta

921133
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
192
2664
29621
880494
69997
116418
921133

23-09-2018 00:56
 
 Kontakt podaci
 _______________________
Sedište kluba:
SD Crvena Zvezda
Ljutice Bogdana 1a, Beograd
Tel/fax: 011/2661-872
 _______________________
Skype: plivacki.crvenazvezda
 _______________________
Sekretar kluba:
Ana Bojić
Tel: 064/416-9706
 _______________________
Broj računa:
UniCredit
Bank-Beograd 170-875-08
 _______________________
Radno vreme kancelarije:
Od pon - pet od 09-16h

Klikni OVDE da poručiš opremu kluba

                       oprema za trening

Psihološki razvoj malog plivača

psiholoski razvoj malog sportiste

Mentalna strana sportskog takmičenja jednako je važna ali i izazovna kao i fizička. U ovom delu teksta želimo da navedemo odgovre na neke od najčešće postavljanih pitanja - kako bi mogli da pomognete sebi i na pravi način doprinesete svom plivačkom razvoju.

Jedna od najcenjenijih sportskih osobina jeste i sposobnost takmičenja / konkurentnosti. Šta u stvari predstavlja činjenica - biti dobar takmičar?

Od mlađih grupa plivača koji se tek upoznaju sa plivanjem, pa sve do profesionalnih, takmičari koji ostanu u plivanju gotovo su uvek ljudi koji imaju visoku motivaciju za postizanje određenih ciljeva a nizak ili gotovo nikakav strah od neuspeha. Izazovne sportske situacije pobuđuju njihovu snažnu želju za postignućem, a oni kao profesionalni plivači pokazuju tendenciju da dostignu sam vrh, i to pod dodatnim pritiskom drugih sportista i sopstvene želje za uspehom, naprosto uživaju u plivačkom nadmetanju.

Nažalost, upravo suprotno događa se kod deteta koje je prvenstveno motivisano strahom od neuspeha. Takmičarske situacije za takvu decu pružaju vrlo malo koristi, a puno gubitka. Takva deca razmišljaju na način da ukoliko mogu da izbegnu takvu situaciju, oni će to i učiniti. Ukoliko su prisiljena od strane svojih roditelja ili trenera, ona će otići na takmičenje, ali nažalost neće pronaći nimalo zabave i užitka u tome, izvođenje pokreta i sam nastup na takmičenju biće zaista loš i pod uticajem mentalnog (psihološkog) pritiska koji stvaraju osobe oko njih.

Dete koje uživa u sportu kojim se bavi, ali pod velikim pritiskom ljudi oko njega ono doživljava strah od neuspeha i nakon toga stres i anksioznost. Ono će i dalje verovatno voleti da odlazi na svoje treninge i druženje sa drugarima, ali će verovatno imati vrlo mala ili nikakva dostignuća na takmičenjima. Ključ pomoći takvoj deci da postanu dobri takmičari jeste u smanjivanju straha od neuspeha, tako da pozitivne informacije o motivaciji i zabavi pre svega preovladaju, tako da dete bude opuštenije i ostvari svoj maksimum na takmičenjima.

 

Postavljanje ciljeva i mentalna priprema

1. Brinem za svoje dete da ne bude preplavljeno obavezama – šta mogu da učinim?

- Porazgovarajte sa svojim detetom. Ukoliko primetite da se ono teškom mukom suočava sa svojim obavezama, pokušajte da zajedničkim snagama poradite na uspostavljanju prioriteta. Na samom početku, neke odluke moraju biti donešene od strane vas, balansirajući njegove aktivnosti i boljem upravljanju njegovim svakodnevnim vremenom kako bi imalo vremena za svoje školske obaveze, trening, porodicu i zabavu.

2. Ciljevi u sportu

- Možemo reći da postoje dve vrste ciljeva u životu jednog sportiste:

a) fokus na krajnji rezultat – pobeda i kvalifikacija za finale;

b) način dostizanja krajnjeg rezultata – unapređenje i održavanje tehnike i motivacije, rad na slabim tačkama i sl.

Sportisti moraju jako dobro uskladiti svoje ciljeve kako bi pod manjim pritiskom ostvarili svoje postavljene zahteve. Mlađi plivači, u skladu sa svojim trenerima i svojim roditeljima, moraju na pravi način poraditi na procese usklađivanja ovih ciljeva.

3. Da li moje dete treba samo da postavlja svoje ciljeve?

- Naravno – možemo reći da su mnoga deca i pre ulaska u sport već postavila svoje ciljeve. Kao odrasli, moramo imati na umu da deca nisu male „verzije“ nas, i podsetiti se da svoje ciljeve ne mešamo sa ciljevima svoga deteta. Postavljanje dugoročnih ciljeva kod dece pruža potpuno drugačiju vrstu motivacije kod odraslih, jer deca uglavnom žele rezultate odmah i često nerealno gledaju na trenutnu situaciju, pa je prikladno da i treneri i roditelji pričaju sa decom i o kratkoročnim ciljevima. Takođe treba imati na umu da deca između 6 i 7 godine razvoja ulaze u fazu socijalnog poređenja, tj. počinju procenjivati sopstveni učinak sa svojim drugarima. Dakle vi kao roditelj, imate zadatak da potvrdite trenerova razmišljanja i istaknete razvoj individualnog ponašanja.

4. Moje dete je postavilo neke dugoročne ciljeve, ali ja kao roditelj nisam svestan/sna da li trener za njih zna?

- Sedite i porazgovarajte sa svojim detetom o postavljenim ciljevima, i da li je ono razvilo te ciljeve u skladu sa svojim trenerom. Ovo je trenutak kada vaše dete preuzima rizik i odgovornost za svoje postavljene ciljeve. Veoma je važno da ga podstaknete da ciljevi budu pametno postavljeni:

a) specifični – govore malom sportisti šta treba da radi kako bi ih postigao;

b) merljivi – ciljevi moraju imaju mogućnost za merenje i praćenje napretka;

c) dostižni – mali sportista može u dogledno vreme dostići postavljene ciljeve;

d) realni – izazovni ali ne i nemogući.

5. Moje dete već sada govori o dostizanju Olimpijade, da li treba da ga obeshrabrim, jer ovakvi ciljevi mogu biti nerealni?

- Većina dece može imati dugoročne ciljeve bazirane na snovima, idolima i okolini u kojoj odrastaju. Ciljevi bazirani na snovima mogu pomoći deci da redovno odlaze na treninge, slušaju svog trenera i naporno treniraju (uz to nikada ne razmatrajući da li su njihovi ciljevi realni ili ne). Iako je u redu da vaše dete ima ciljeve bazirane na snovima, i u tome postoje određeni problemi kojima se treba pozabaviti. Vaše dete ne znajući da li napreduje na svom putu ka uspehu, vrlo verovatno se neće radovati svojim malim uspesima, i vrlo uskoro možda izgubiti motivaciju kada ciljevi budu izgledali negde sasvim daleko. Zato je vrlo važno da svom detetu na samom početku ukažete i na kratkoročne ciljeve koji će održavati njegovu pažnju i dati dodatnu motivaciju. NA primer, možete ga pitati šta je radilo na prošlom treningu, kako se slaže sa svojim drugarima, kakav uticaj ima trener na njega i sl. Ukoliko je potrebno porazgovarajte sa svojim trenerom da malo podstakne vaše dete i pruži mu dodatnu motivaciju za uspeh.

6. Znam da su mentalne sposobnosti važne, ali da li moje dete u bilo kom dobu može da ih koristi, ili može biti premladi za njih?

- Ukoliko izjednačite mentalne sposobnosti sa fizičkim veštinama, onda je na ovakvo pitanje veoma lako odgovoriti. Baš kao što postoje određene fizičke sposobnosti za koje mladi sportista nije fizički, razvojno ili saznajno spreman, takođe postoje i mentalne veštine za koje još uvek nije spreman da ih nauči. Međutim, uvek postoje neke osnovne mentalne veštine koje mladi sportisti mogu da izučavaju na ovom nivou. Neke osnovne veštine koje mogu biti uvedene na ovom nivou obuhvataju pravilno postavljanje ciljeva, koncentraciju, razmišljanje, povezivanje činjenica i sl. Na mnoge ove činjenice mogu dosta da utiču treneri ali i roditelji, pravilno usmeravajući i razvijajući jednog mladog sportistu.

7. Moje dete je previše nervozno pre samog takmičenja. Da li je ovo normalno? Šta bih ja kao roditelj mogao da uradim da smanjim detetov stres i pritisak pre takmičenja?

- U izvesnoj meri, nervoza je sastavni deo konkurentskog iskustva, i može da se iskoristi kao prilika da mladog sportistu nauči razvoju specifičnih veština i strategija u upravljanju nervozom ili uzbuđenjem pre nekog važnog događaja. Jednostavna veština koju mladi sportisti mogu da nauče oko savladavanja nervoze i treme pre takmičenja jeste i pravilno duboko disanje iz stomaka. Utičite na svog malog sportistu da lagano i duboko uzima vazduh i koncentriše se na disanje pre takmičenja i isto tako lagano i dugo ispušta vazduh. Još jedna veoma korisna veština koju bi mladi sportista trebao da savlada jeste i progresivna mišića relaksacija. U ovom postupku, mladi sportista „prolazi“ kroz velike mišićne grupe u svom telu, svesno ih grči i opušta, čime uči svoje telo da prepozna razliku između napetog i opuštenog mišića, kao i to gde se nalaze u telu pojedini mišići i kako ih koristiti. Zapamtite da ove veštine moraju biti više puta probane i uvežbavane dok ih mladi sportista slobodno ne usvoji i bez previše razmišljanja koristi u trenutku kada je to potrebno.

Sumiranje

Simptomi anksioznosti

  • ubrzan rad srca;
  • ubrzano disanje;
  • znojenje;
  • nervoza;
  • negativnost;
  • preterana briga;
  • sumnja;
  • nizak prag poverenja u sebe.

Strategije za upravljanje

  • duboko i lagano disanje;
  • pozitivan „razgovor sa sobom“;
  • vežbe relaksacije;
  • razmišljanje o uspesima;
  • istezanje;
  • vizuelizacija trke;
  • slušanje omiljene opuštajuće muzike;
  • fokusiranje na ciljeve;
  • odvraćanje pažnje od trke razgovorom sa prijateljima ili porodicom.

Copyright © 2017 Plivački klub CRVENA ZVEZDA Beograd Powered by Nikola Lukić