Kontakt podaci
 _______________________
Sedište kluba:
SD Crvena Zvezda
Ljutice Bogdana 1a, Beograd
Tel/fax: 011/2661-872
 _______________________
Skype: plivacki.crvenazvezda
 _______________________
Sekretar kluba:
Ana Bojić
Tel: 064/416-9706
 _______________________
Broj računa:
UniCredit
Bank-Beograd 170-875-08
 _______________________
Radno vreme kancelarije:
Od pon - pet od 09-16h

Kalendar plivačkih takmičenja za 2018

<<  <  February 2018  >  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
     1  2  3  4
  5  6  7  8  91011
1213141516
19202122232425
262728    

________________________

Treneri kluba:

Prof. Njegovan Snežana
Prof. Bojić Ana 
Banović Tijana
Simić Aleksandar
Sandić Aleksandar
Milošević Miloš

Brojač poseta

074826
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
267
630
4026
65767
18895
24082
74826

24-02-2018 08:02

Sindrom sportskog srca

sportsko srce

Iz godine u godinu, ali i iz dana u dan, sportisti su podvrgnuti najrazličitijim izazovima i zahtevima, pa se na taj način granice ljudskih mogućnosti svakodnevno pomeraju ka napred. Dokaz za to predstavljaju i činjenice da seniorske svetske rezultate od pre 30 godina danas nadmašuju juniori. Promene u organizmu koje izaziva intenzivan trening su velike i mogu biti funkcionalne ili anatomske, i to za vreme treninga, neposredno nakon završetka treninga i posle više godina treniranja. Fizička aktivnost visokog intenziteta zahteva znatno angažovanje kardiovaskularne komponente (angažovanje srca, pluća i krvnih sudova). Kako bi se aktivnim mišićima dopremila dovoljna količina kiseonika pri ponavljanim naporima visokog intenziteta, srce podleže morfološkim, funkcionalnim i elektrofiziološkim promenama koje sve zajedno nazivamo sindrom sportskog srca ili atletsko srce.

Sportsko srce predstavlja veoma složen fenomen koji još nije dovoljno istražen. Ono što se za sada zna jeste da je sportsko srce normalno zdravo uvećanje srca, koje nastaje kao normalna adaptacija usled treninga. Odlikuje se povećanjem srca u celini sa svim njegovim šupljinama, mišićima, povećanje ekonomičnosti srčanog rada u mirovanju i povećanjem maksimalnih funkcionalnih kapaciteta. Bavljenje aktivno sportom, dovodi do smanjenja arterijskog krvnog pritiska, kako sistolnog (gornjeg), tako i dijastolnog (donjeg) i povećanja kapaciteta uz postizanje bržeg oporavka nakon akutnih opterećenja. U takvim uslovima srčana potrošnja kiseonika je pri naporima manja, što povećava srčanu rezervu, a pumpna funkcija srca poboljšana. Povećava se prokrvljenost skeletnih mišića, insulinska rezistencija i lipidni status. Insulin je hormon u organizmu čija je glavna funkcija da kontroliše metabolizam ugljenih hidrata (šećera), masti i proteina. Ako je nivo šećera u krvi dugotrajno visok, i nivo insulina u krvi će biti dugotrajno visok, i insulin će stalno stimulisati receptore ćelija. Ćelije će vremenom pokušati da se „brane“ tako što će ili smanjiti broj insulinskih receprtora ili će receptori postajati manje osetljivi, i tako nastaje insulinska rezistencija. Lipidni status podrazumeva merenje ukupnog holesterola, LDL, HDL i triglicerida.

 Pojam sportskog srca prvi put je opisan od strane švedskog lekara S. Henchena 1899. godine. Kod visoko utreniranih sportista, srčana frekvencija može biti jako smanjena. Registrovane srčane frekvencije nekih sportista bile su čak samo 30 otkucaja u minuti (kod biciklista), dok uobičajna frekvencija srca visoko utreniranih sportista može biti oko 40 otkucaja u minuti. Značajna razlika ogleda se u pogledu udarnog volumena koji je znatno veći kod utreniranih pojedinaca. Najveća sportska srca nalazimo kod sportista izdržljivosti: skijaši, trkači, biciklisti, sa srčanim obimom preko 1100 ml, potom plivači, kanuisti, rvači i dugoprugaši sa obimom oko 1000ml. Veslači i fudbaleri mogu imati srčani obim od oko 900ml, a sprinteri i gimnastičari od oko 800ml. Ono što je zapravo zanimljivo jeste da kod sportiskinja nisu uočene značajne promene u obimu srca. Težina srca kod sportista kreće se od 300-400g (normalna težina srca je oko 300g). Kritična masa veličine srca bila bi oko 500g jer bi tada srce bilo ugroženo zbog povećane hipertrofije ne bi bilo u mogućnosti da stvara dovoljan broj kapilara koje bi miokard snabdevale kiseonikom.

 

Od čega zavisi da li će nastati sportsko srce

Da li će i u kojem stupnju kod jednog sportiste nastati sportsko srce, zavisi od vrste sportske aktivnosti, intenziteta, dužine sportskog staža, pola i konstitucije. Kod kontinuiranog dinamičkog opterećenja (aerobni sportovi), koje karakterišu ritmične izotonične kontrakcije velikih mišićnih grupa, a čiji je rezultat vidljivo kretanje u prostoru - mišići se ponašaju kao mišićna pumpa, vraćajući krv u srce i najviše ga opterećujući volumenom krvi koja u njega pristiže i skladno tome kod ovih sportista dolazi do najvećeg povećanja srčanog mišića.

Nasuprot tome, sportisti koji su podvrgnuti kraćem ali intenzivnijem opterećenju (npr. sportovi snage), može postojati značajno povećanje u srčanoj masi, ali bez značajnog povećanja srčanih šupljina. Kod treninga brzine i snage, većinom se vidi periferna mišićna hipertrofija sa malim ili nikakvim promenama u volumenu srca.

 

Kakve su razlike između sportista i osoba koje se ne bave sportom

Dijametar srčanih šupljina kao adaptacioni odgovor na fizičku aktivnost, prema krajnjim rezultatima studija pokazuje povećanje od 10% u odnosu na sedentarnu populaciju, sa prosečnom vrednošću od 54mm, što je još uvek u granicama normale postavljenih za opštu populaciju (gornja granica je 54mm). Vrednosti veće od 60mm su veoma retke kada je u pitanju sportsko zdravo srce.

Debljina srčanog mišića je u proseku veća za 15-20% u odnosu na sedentarnu populaciju, i prema većini studija iznosi oko 10.5 mm, sa svega 1% onih koji prelaze vrednost od 12 mm koja se smatra gornjom granicom ovog parametra za opštu populaciju. Zdravo sportsko srce ima najčešće debljinu zida manju od 13 mm. Najveće vrednosti pripadaju veslačima i kanuistima.

Važno je napomenuti da je u sportskoj kardiologiji jedan od najznačajnijih faktora koji razlikuje zdravo sportsko od bolesnog srca simetričnost srčanih promena, kao i koncentričnost remodelinga. Asimetričnost i ekscentrični remodeling (proširenje komora ne prati debljanje srčanog mišića) govori u prilog patološkog stanja.

Ukupna masa leve komore je prema većini studija za 45-50% veća kod sportista u odnosu na sedentarnu populaciju, ali ipak njene vrednosti su kod svega 15-25% sportista veće od kriterijuma za hipertrofičnu kardiomiopatiju, oboljenje koje je najčešći uzrok iznenadnih srčanih smrti u sportu. 

Genetski faktori takođe imaju velikih uticaja, pa je zanimljiv podatak da se adaptacione promene karakteristične za sportsko srce mogu pojaviti već i u ranoj mladosti, u dobi od samo 5 godina.

 

Sumiranje

Do 30-tih godina prošlog veka povećano srce sportista smatralo se štetnom pojavom pa se povećanje povezivalo sa hipertrofijom. Mnoga istraživanja dokazala su kako je sportsko srce u stvari zdravo srce i definitivno nije samo po sebi uzrok nastanka iznenadne smrti sportista. Međutim, da bi se izbegli bilo kakvi incidenti na sportskim terenima potrebno je sprovođenje temeljnih sistematskih pregleda kako bi se pravovremeno otkrilo eventualno postojanje bilo kakvih strukturalnih ili funkcionalnih anomalija srca, što je jako važno za lekare koji bi trebali da prepoznaju karakteristike zdravog sportskog srca od eventualnog prikrivenog oboljenja, koje bi u slučaju vanrednih sportskih napora moglo biti čak i fatalno. 

Copyright © 2017 Plivački klub CRVENA ZVEZDA Beograd Powered by Nikola Lukić