Kalendar plivačkih takmičenja za 2018

<<  <  July 2018  >  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
        1
  2  3  4  5  6  7  8
  910111213
16171819
2324252627
3031     

________________________

Treneri kluba:

Prof. Njegovan Snežana
Prof. Bojić Ana 
Banović Tijana
Simić Aleksandar
Sandić Aleksandar
Milošević Miloš

Brojač poseta

710676
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2166
3150
19293
672642
69506
103674
710676

22-07-2018 18:40
 
 Kontakt podaci
 _______________________
Sedište kluba:
SD Crvena Zvezda
Ljutice Bogdana 1a, Beograd
Tel/fax: 011/2661-872
 _______________________
Skype: plivacki.crvenazvezda
 _______________________
Sekretar kluba:
Ana Bojić
Tel: 064/416-9706
 _______________________
Broj računa:
UniCredit
Bank-Beograd 170-875-08
 _______________________
Radno vreme kancelarije:
Od pon - pet od 09-16h

Klikni OVDE da poručiš opremu kluba

                       oprema za trening

Stres i plivanje

stres i plivanje

Svako povremeno na svojoj koži oseti neku vrstu stresa. Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Stres može nastati tokom napornog rada na poslu, u školi, napornim treninzima ili u bilo kojoj društvenoj sredini, a sve to telo može tumačiti na različite načine. Na žalost previše stresa može uticati na smanjivanje performansi (učinka), smanjeni užitak i blokirati dalje uspešno učenje i sticanje novih veština kako u plivanju tako i u bilo kojoj drugoj oblasti. Zamislite da vas očekuje plivačko takmičenje, počinjete da se znojite, osećate žmarce po telu, vaše srce počinje ubrzano da kuca i vi postajete veoma nervozni. Samim tim, razumevanje različitih tipova stresa i metoda za njihovo smanjenje je od suštinskog značaja za poboljšanje performansi jednog plivača.

Različii tipovi stresa

Mnogi stres posmatraju negativno, ali možemo reći da postoje i pozitivni oblici stresa. Kada ste plivač, balansiranje između dobrog i lošeg stresa je jako važno za konačan uspeh. Negativni oblici stresa dovode do depresije, lošeg raspoloženja i performansi. Pozitivan stres može pomoći plivaču da podigne dozu uzbuđenja, pažnje, i prelaska tela u potpunu koncentraciju.

Fiziološka adaptacija na stres

Stres je najlakše pratiti putem srčanih otkucaja. Kada je sportista pod stresom, srce obično ubrzano kuca. Kod stresnih okolnosti, rad srca kontroliše takozvani autonomni nervni sistem. Autonomni nervni sistem ili vegetativni nevni sistem ima izvesnu samostalnost u radu jer se aktivira kada se uzbudite, uplašite, što bi značilo u kritičnim situacijama. Možemo reći da on deluje nesvesno putem refleksa. Sastoji se iz tri podsistema: simpatički, parasimpatički i enterički nervni sistem. Simpatički nervni sistem možemo opisati kao "bori se ili beži" i kao što smo rekli javlja se u stresnim situacijama, dok parasimpatički pokušava da smiri organizam u trenutnoj situaciji. Enterički nervni sistem izaziva spontane kontrakcije organa za varenje u vidu talasa kojima se hrana transportuje, usitnjava i resorbuje.

Faktori koji povećavaju negativan stres

Mnogi plivači, naročito mlađi, moraju često da ustaju ranije iz kreveta, čime smanjuju broj sati efektivnog sna, a nedostatak sna može izazvati fiziološka oštećenja koja mogu umanjiti performanse plivača. Nedostatak sna može dovesti do pretreniranosti i preopterećenja tela sportiste. Osim spavanja, druge životne aktivnosti kao što su škola, posao, dodatne aktivnosti posle škole, obim treninga i još mnogo sličnih faktora mogu uticati na povećanje stresa.

Duboko disanje za smanjenje stresa

Postoji više predloženih tehnika od strane stručnjaka za smanjenje stresa, ali malo njih je posmatralo samog plivača i otkucaje srca tokom plivanja. Međutim, jedna studija se ipak pozabavila sa deset profesionalnih plivača koji su imali 21 godinu. Ova grupa plivača imala nekoliko podjednakih sesija plivačkih treninga nedeljno. Od svakog učesnika je zatraženo da u periodima odmora nakon treninga u ležećem položaju, 5 sekundi udišu vazduh i 5 sekundi izdišu u kontrolisanom maniru. EKG (elektrokardiogram) je kontinuirano beležio otkucaje srca. Istraživanje je pokazalo da nakon teških plivačkih treninga, srce jednog plivača se najbolje smiruje ukoliko plivač svesno utiče na svoje disanje sporim i kontrolisanim udisajima i izdisajima.

Savet

Kao što znate, stres je prirodna pojava u životu svake osobe. Međutim, ukoliko u našim životima postoji u velikim količinama pod uticajem školskih, poslovnih ili nekih drugih aktivnosti, svakako može ugroziti normalno funkcionisanje i napredovanje u plivanju. Ukoliko i u vašim životima postoji malo stresa, pokušajte sa kratkim intervalima dubokog i kontrolisanog disabnja. Sigurni smo da vam ova tehnika može pomoći da smirite svoje telo i glavu i budete koncentrisani u najbitnijim trenucima.

Copyright © 2017 Plivački klub CRVENA ZVEZDA Beograd Powered by Nikola Lukić