Kalendar plivačkih takmičenja za 2018

<<  <  September 2018  >  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
       1  2
  3  4  5  6  7  8  9
10111213141516
17181920212223
24252627282930

________________________

Treneri kluba:

Prof. Njegovan Snežana
Prof. Bojić Ana 
Banović Tijana
Simić Aleksandar
Sandić Aleksandar
Milošević Miloš

Brojač poseta

921004
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
63
2664
29492
880494
69868
116418
921004

23-09-2018 00:20
 
 Kontakt podaci
 _______________________
Sedište kluba:
SD Crvena Zvezda
Ljutice Bogdana 1a, Beograd
Tel/fax: 011/2661-872
 _______________________
Skype: plivacki.crvenazvezda
 _______________________
Sekretar kluba:
Ana Bojić
Tel: 064/416-9706
 _______________________
Broj računa:
UniCredit
Bank-Beograd 170-875-08
 _______________________
Radno vreme kancelarije:
Od pon - pet od 09-16h

Klikni OVDE da poručiš opremu kluba

                       oprema za trening

Zamor inspiratornih mišića kod plivača

zamor inspiratornih misica kod plivaca

Glavni cilj elitnih plivača je poboljšanje performansi i vremena kako bi postigli uspeh na takmičenjima. Razlike između pobede i poraza mogu biti jako male, jer vas milisekunde nekad dele do pobede. Trening je standardno usmeren na izgradnju skeletnih mišića, snagu i izdržljivost. Odnedavno je fokus plivača usmeren na trening inspiratorne muskulature.

Na koji način inspiratorni mišići doprinose procesu disanja

Dijafragma i mišići grudnog koša deluju zajedno tako što upumpavaju i ispumpavaju vazduh iz grudi. Da bi udahnuli ovi mišići se kontraktuju kako bi proširili grudni koš, prouzrukujući pad pritiska tamo gde vazduh prolazi. 

Da bi izdahnuli, treba samo da opustite inspiratorne mišiće kako bi se grudi izvile nazad, potiskujući vazduh iz pluća. Tokom vežbanja izdisaj je potpomognut kontrakcijama trbušnih mišića. Prema tome, inspiratorni mišići preuzimaju najveći deo posla disanja. U mirovanju, udišemo oko 12 litara vazduha u minuti, ali tokom napornog vežbanja ovo se može povećati na više od 150 litara u minuti, a kod vrhunskih sportista može se popeti čak do 220 litara.

Kako nastaje zamor inspiratornih mišića

Plivanje predstavlja jedinstvenu sportsku aktivnost jer zahteva često zadržavanje vazduha, određene obrasce disanja i razmišljanje o istom kako bi nakon nekog vremena mogli da savladate i prihvatite specifičan način disanja kako bi mogli da se pozabavite plivačkim tehnikama. Tokom plivačke trke, obrasci disanja igraju glavnu ulogu u zamoru inspiratornih mišića. Jedno istraživanje je pokazalo da ređi udisaji tokom plivanja izazivaju brži zamor mišića od češćih udisaja.

Ono što je jako važno a što se stiče iskustvom jeste odnos između frekvencije disanja, dužine i broja zaveslaja. Disanje je uvek koordinisano sa ciklusom disanja. Najbolje disanje je prema istraživanjima urađenim na deonici od 200m ono gde se udah uzima na svakom trećem zaveslaju. Detaljnija istraživanja su svakako potrebna kako bi ovo i zaista potvrdila ali udisaj na ovakav način dokazano olakšava i ubrzava plivanje.

Koristite inspiratorne mišiće kako ne bi zakazali

Slabost inspiratornih mišića može nastati iz mnogih razloga, a jedan od njih je i nastanak bolesti, ali glavni razlog njihovog slabijeg rada je nedovoljna količina njihovog vežbanja. Izreka koju često koristimo "koristi ili izgubi" važi i u ovom slučaju. Na primer ukoliko ostajete bez daha dok se penjete uz stepenice i potom tokom svakog sledećeg puta koristite lift zato što se zadišete, dolazi do slabljenja inspiratornih mišića. Jednostavno, sve što treba da uradite jeste da vežbate svoje inspiratorne mišiće, dišite - dišite - dišite punim plućima.

Treningom - povećanom otpornosti na zamor kao i poboljšanom efikasnošću mišića čime je manje kiseonika potrebno plućima za njihov rad postižete povećanje dostignuća inspiratornih mišića.

Kako vežbanje utiče na disanje

Kada hodamo uzbrdo ili se penjemo uz stepenice, mi smo iznenada izloženi velikom intenzitetu vežbanja, koje je za nas većinu iznad optimalnog praga. Isto tako, kada ste prvi put krenuli da plivate, verovatno ste imali poteškoća sa disanjem i zamorom mišića tako da niste uspeli da preplivate ni prvih 10-ak metara. Iznenadni porasti rada inspiratornih mišića doživljavaju se kao zadihanost. Tokom većine dnevnih aktivnosti, vaše disanje radi dobro u okviru svoje "zone komfora". Jedino kada je poduhvat iznad optimalnog praga (npr. penjanje uzbrdo ili uz stepenice), disanje dovoljno stimuliše disajne mišiće i izaziva ih.

Aerobna aktivnost kao što je plivanje, u kojoj se kiseonik koristi kao glavna energija za rad mišića, ukoliko se odigrava na pravi način, može obezbediti značajnu utreniranost inspiratornih mišića.

Razlika između žena i muškaraca

Kada se pogleda fiziološka strana žena jasno je da su njihova pluća manja od muških. Žene imaju i uže disajne puteve, što znači da im je teže da potiskuju vazduh izvan i unutar pluća. U mirovanju udišemo oko 8-10 litara u minuti, ali napornim vežbanjem žene mogu podići taj nivo na oko 120 litara u minuti. 

Uporedite to sa vrhunskim muškim sportistima koji mogu da udahnu i do 240 litara u minuti! Pošto žene ne mogu da jako udahnu kao muškarci odgovor se ogleda u napornom vežbanju, istraživanja su pokazala da kod mnogih žena može doći do pada nivoa kiseonika u krvi što doprinosi povećanju njihove zadihanosti.

Savet

Svakako je mnogo više istraživanja potrebno kako bi zaista potvrdili vezu između inspiratornih mišića i zamora tokom sportskih aktivnosti. Ono što vam svakako preporučujemo jeste da pratite iskustva i savete svoga trenera i vežbate disanje u plivanju. Verujte nam na reč, sve će to vremenom doći na svoje, tako da ne morate da brinete.

Copyright © 2017 Plivački klub CRVENA ZVEZDA Beograd Powered by Nikola Lukić