Kalendar plivačkih takmičenja za 2018

<<  <  November 2018  >  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
     1  2  3  4
  5  6  7  8  91011
12131415161718
19202122232425
2627282930  

________________________

Treneri kluba:

Prof. Njegovan Snežana
Prof. Bojić Ana 
Banović Tijana
Simić Aleksandar
Sandić Aleksandar
Milošević Miloš

Brojač poseta

1117250
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
3128
2921
22292
1072707
56395
120591
1117250

17-11-2018 22:34
 
 Kontakt podaci
 _______________________
Sedište kluba:
SD Crvena Zvezda
Ljutice Bogdana 1a, Beograd
Tel/fax: 011/2661-872 (trenutno nije u funkciji)
Privremeni fiksni telefon: 011/4033-965
 _______________________
Skype: plivacki.crvenazvezda
 _______________________
Sekretar kluba:
Ana Bojić
Tel: 064/416-9706
 _______________________
Broj računa:
UniCredit
Bank-Beograd 170-875-08
 _______________________
Radno vreme kancelarije:
Od pon - pet od 09-16h

Klikni OVDE da poručiš opremu kluba

                       oprema za trening

11 najinteresantnijih činjenica o plivanju za koje sigurno niste čuli

interesantne cinjenice o plivanju

Plivanje je fascinantan sport, plivači su intrigantni sportisti, a o plivanju ima toliko čudnih i zanimljivih činjenica za koje sigurno niste čuli. U prilogu vam pružamo uvid u 11 najinteresantnijih činjenica koje će vam omogućiti da ovaj sport posmatrate na jedan drugačiji način.

1. Ronioci na dah mogu zadržati svoj dah kada su ispod površine vode i preko 10 minuta. Većina osoba može zadržati dah samo nekoliko sekundi. Svetski rekord u zadržavanju daha ispod vode je 24 minuta i 3,45 sekunde.

2. U Olimpijskim bazenima ima dovoljno vode da pokrije 9400 kada u standardnim kupatilima. Kada može zadržati oko 70 litara vode, to je svakako jako puno kada.

3. Plivači mogu u sedećem položaju i opruženim nogama na tlu da saviju svoje prste na nogama sve do tla. Kako bi plivači brzo pokretali svoje telo kroz vodu, oni moraju da poseduju veliku fleksibilnost u stopalima i gležnjevima. Na taj način oni nogama plivači mogu brže da plivaju poput peraja.

4. Na žalost šanse da se plivač pojavi na Olimpijskom takmičenju su veoma male. Od 2000 plivača, možda njih 50 zapravo stigne do Olimpijskog tima.

5. Najstariji plivački zahvat je prsno plivanje koje datira još 2500 godina pre nove ere još u starom Egiptu. Prvi put zvanično je korišćeno na Olimpijskim igrama 1904 godine.

6. Plivači se kao i svi drugi sportisti znoje u bazenu. Na osnovu australijskog istraživanja je otkriveno da plivači gube oko 125ml znoja na svaki pređeni kilometar plivanja. Međutim, plivači toga ne mogu biti svesni jer se nalaze u vodi.

7. Većina populacije (više od 50% osoba) u Sjedinjenim Američkim Državama ne ume da pliva.

8. Prve plivačke naočare su napravljene od oklopa kornjače. Prva zabeležena verzija plivačkih naočara datira iz Persije u 14 veku. Tek 1930 godine napravljene su prve gumene naočare.

9. Sve do 1912 godine ženama nije bilo dozvoljeno da se takmiče na Olimpijskim igrama. Plivanje je postalo Olimpijski sport 1908 godine. Australijska plivačica Feni Durak postala je prva žena koja je osvojila zlatnu medalju u slobodnom stilu u istoj godini.

10. Verovali ili ne, bebe od 2 meseca mogu da krenu sa obukom plivanja. Prvi koraci trebaju da budu sa roditeljima i predstavljaju upoznavanje sa vodenom sredinom i opuštanje u vodi. Rizik od utapanja je na taj način smanjen i do 88%.

11. Plivači koriste sve velike mišićne grupe u svom telu. Razlog za to j jer se plivanje vežba punim kapacitetom i predstavlja jedan od najintenzivnijih sportova. Setite e nekog mišića koji znate i možete biti sigurni da se koristi i tokom plivanja.

Copyright © 2017 Plivački klub CRVENA ZVEZDA Beograd Powered by Nikola Lukić