Kalendar plivačkih takmičenja za 2018

<<  <  October 2018  >  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
  1  2  3  4  5  6  7
  8  91011121314
15161718192021
22232425262728
293031    

________________________

Treneri kluba:

Prof. Njegovan Snežana
Prof. Bojić Ana 
Banović Tijana
Simić Aleksandar
Sandić Aleksandar
Milošević Miloš

Brojač poseta

1027302
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2166
3549
18879
990330
87038
89128
1027302

20-10-2018 15:25
 
 Kontakt podaci
 _______________________
Sedište kluba:
SD Crvena Zvezda
Ljutice Bogdana 1a, Beograd
Tel/fax: 011/2661-872 (trenutno nije u funkciji)
Privremeni fiksni telefon: 011/4033-965
 _______________________
Skype: plivacki.crvenazvezda
 _______________________
Sekretar kluba:
Ana Bojić
Tel: 064/416-9706
 _______________________
Broj računa:
UniCredit
Bank-Beograd 170-875-08
 _______________________
Radno vreme kancelarije:
Od pon - pet od 09-16h

Klikni OVDE da poručiš opremu kluba

                       oprema za trening

Šta se dešava sa našim telom dok plivamo

telo i plivanje

Poznat vam je taj neverovatan osećaj ulaska u vodu kada se osećate potpuno slobodno, vaše srce kreće ubrzanije da lupa i osećate svaki mišić u svom telu. Voda je 800 puta gušća odvazduha. Pored jednostavnog stanja inercije (svako telo se suprotstavlja promeni svog stanja mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja) hajde da saznamo šta se još dešava sa našim telom dok smo u vodi.

Zamislite da je vaše telo "motor" koji vas pokreće. Pojedini delovi tela rade napornije od drugih. Na primer srce pumpa više krvi do mišića kako bi se brže kretali dok stomak usporava svoj rad, odnosno varenje se usporava jer sada nije prioritet.

Kada vršite fizički napor, vaše telo pokušava da postigne tri glavne stvari:

  • povećanje protoka kiseonika
  • eliminisanje metaboličkih otpada
  • eliminisanje toplote

Rezultat stvaranja svih tih stvari se događa stvarajući ATP, naučno poznat kao Adenozin Trifosfat. ATP predstavlja osnovu naše telesne aktivnosti. Jednostavnim rečnikom ATP je zadužen za skladištenje i transport energije unutar ćelija. U zavisnosti od toga kojom se fizičkom aktivnosti bavite vaše telo će biti u jednom od tri navedena stanja:

  • fosfageni sistem
  • glikogeni sistem
  • aerobno respiratorni sistem

Fosfageni sistem

Njemu nije potreban kiseonik kako bi mišić snabdevao energijom i predstavlja anaerobni sistem. To je najbrži način tela da reprodukuje energiju bez prisustva kiseonika. Javlja se uglavnom kod kratkoročnih, intenzivnih aktivnosti koje mogu trajati od 5-15 sekundi. Na primer ukoliko bi želeli da uložite sav napor da što brže preplivate 100m kraul.

Glikogeni sistem

S obzirom da se 5-15 sekundi fizičkog napora brzo iskorišćavaju, mišići takođe imaju i rezervni glikogen. Ovo je sistem koji se sastojiod niza procesa i to kod svih napora koji traju od 30 sekundi do 2 minuta. Primer, plivanje 4 x 100metara.

Aerobni respiratorni sistem

Ukoliko plivate konstantnom umerenom bzinom preko dva minuta, vaše telo shvata da sene zaustavljate i prelazi u aerobnu fazu. Aerobni sistem je najkompleksniji i zavisi od kiseonika ali predstavlja i najsporiji način resinteze ATP-a. Aerobne aktivnosti su dugotrajnije, znatno nižeg intenziteta i često se preporučuju za očuvanje opšteg zdravlja. Pri ovim aktivnostima se masti iskorišćavaju iz tela za proizvodnju energije.

Šta se još dešava sa našim telom prilikom plivanja

Protok krvi se povećava zbog veće aktivnosti svih mišića u telu;

Kako se zagrevate plivanjem, vaše telo pokušava da se oslobodi viška toplote. Vaši krvni sudovi prebacuju toplotu prema koži, a zatim se nje oslobađaju. Pojedine osobe postaju crvene u licu nakon plivanja, što znači da toplota napušta telo.

Mišići

Kada dolazi do fizičkog rada, u mišićima dolazi do mikrooštećenja vlakana jer telo nije naviknuto na zadati napor i samim tim kasnije dolazi do bolova u mišićima što nazivamo upalom. Upala može trajati dan do dva, u zavisnosti od intenziteta i manifestuje se kroz zategnutost i krutost mišića. To je sasvim obična i normalna pojava kada se mišići podvrgnu treningu odgovarajućeg intenziteta i trajanja.

Pluća

Dok plivate vaša pluća naporno rade jer moraju brzo da uzimaju kiseonik koje vaše telo zahteva kako bi moglo da se kreće. Tokom vremena vaša pluća će biti naviknutija na ovakav rad i moćićete mnogo više kiseonika da iskoristite.

Srce

S obzirom da je kiseonik potreban da se dopremi do celog tela kako bi ono normalno funkcionisalo, vaše srce mora naporno da radi jer putem krvi mora da dopremi kiseonik do svih ćelija.

Mozak

Vaš mozak postaje aktivniji, osim oslobađanja hormona sreće (endorfina), određena istraživanja su pokazala da mozak tokom aktivnosti "uključuje" više područja, i tada vi postajete fokusiraniji.

Nadamo se da ste sada svesniji šta se sve dešava sa vašim telom dok plivate. Mi vam želimo da nastavite istim tempom ili ukoliko niste još uvek krenuli da odmah počnete sa plivanjem. Sigurni smo da ćete uživati kao i mi.

Copyright © 2017 Plivački klub CRVENA ZVEZDA Beograd Powered by Nikola Lukić