Kalendar takmičenja 2019

<<  <  June 2019  >  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
       1  2
  3  4  5  6  7  8  9
10111213141516
17181920212223
24252627282930

________________________

Treneri kluba:

Prof. Njegovan Snežana
Prof. Bojić Ana 
Banović Tijana
Simić Aleksandar
Sandić Aleksandar
Milošević Miloš

Brojač poseta

2109715
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2166
6318
21813
2017234
152552
189409
2109715

19-06-2019 07:50
 
 Kontakt podaci
 _______________________
Sedište kluba:
SD Crvena Zvezda
Ljutice Bogdana 1a, Beograd
Tel/fax: 011/2661-872 (trenutno nije u funkciji)
Privremeni fiksni telefon: 011/4033-965
 _______________________
Skype: plivacki.crvenazvezda
 _______________________
Sekretar kluba:
Ana Bojić
Tel: 064/416-9706
 _______________________
Broj računa:
UniCredit
Bank-Beograd 170-875-08
 _______________________
Radno vreme kancelarije:
Od pon - pet od 09-16h

Klikni OVDE da poručiš opremu kluba

                       oprema za trening

Ugljeni hidrati - uzrok stvaranja masnih naslaga i debljine tela

ugljeni hidrati u ishrani

Neprestano nam stručnjaci, lekari i nutricionisti govore da izbegavamo određene ugljene hidrate, dok neke druge koristimo umereno.

Nažalost, mnogi zapravo i ne znaju šta su to ugljeni hidrati. Većina ljudi reći će vam da su to slatkiši i testenine. Ukoliko ih upitate u šta spada voće i povrće, verovatno će vam reći da je to samo voće i povrće - i da tu ne postoji nikakva posebna grupa hrane, tako da možete da je unosite u neograničenim količinama. 

Ova činjenica će možda i vas iznenaditi, ali sve gore navedene namirnice - slatkiši, testenina, ali i voće i povrće - pripadaju grupi ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati su jednostavnom rečju različiti oblici jednostavnih šećera povezani u polimere.

Svakako, svima nama u svakodnevnoj ishrani, potrebna je određena količina ugljenih hidrata. Telo zahteva stalno unošenje ugljenih hidrata kako bi nahranio mozak koji kao glavni izvor energije koristi glukozu (oblik šećera). Trebali bi da znate da je mozak, u stvari "neman" koja dok vi odmarate crpi više od dve trećine ugljenih hidrata iz vašeg organizma.

Međutim, sve to je mnogo složenije. Svi ugljeni hidrati koje telo odmah ne iskoristi biće uskladišteni u obliku glikogena (dugačkog niza povezanih molekula glukoze). Telo skladišti glikogen na dva mesta u telu: u jetri i mišićima. Glikogen smešten u mišićima, mozgu je nedostupan. Samo glikogen uskladišten u jetri može se razgraditi i vratiti u krvotok da bi održavao odgovarajući nivo šećera u krvi potreban za normalno funkcionisanje mozga. Međutim, sposobnost jetre za čuvanje ugljenih hidrata u obliku glikogena vrlo je ograničena i lako ju je iscrpeti u razdoblju od 10-12 sati. Stoga se rezerve glikogena u jetri moraju stalno obnavljati, i zato treba da jedemo ugljene hidrate.

 

Šta ukoliko unosimo veće količine ugljenih hidrata od potrebnih

Bilo da se ugljeni hidrati smeštaju u jetri ili u mišićima, ukupan kapacitet tela za skladištenje ugljenih hidrata je ograničen. Prosečna odrasla osoba može da uskladišti tri do četiri stotine grama ugljenih hidrata u mišićima. Međutim, u jetri, gde su ugljeni hidrati dostupni za pretvaranje u glukozu, možete sačuvati samo šezdeset do devedeset grama ugljenih hidrata.Ta vrednost odgovara približno dvema šoljicama kuvane testenine, a reč je samo o održavanju normalnog funkcionisanja mozga.

Kada se jednom ispune nivoi glikogena i u jetri i u mišićima, višak ugljenih hidrata ima samo jednu moguću sudbinu: pretvara se u masnoću, odnosno u telesno masno tkivo. Jednom rečju, iako u ugljenim hidratima nema uopšte masnoća, višak ugljenih hidrata u telu završava kao višak masti.

I to nije sve. Svaki obrok ili usputni zalogaj sa puno ugljenih hidrata izazvaće nagli porast količine glukoze u krvi. Radi prilagođavanja tom naglom porastu, gušterača u krvotok luči hormon insulin. Insulin potom u krvi smanjuje nivo glukoze.

Insulin je u suštini hormon za skladištenje, razvijen da bi višak kalorija iz ugljenih hidrata u obliku masti odlagao za slučaj veće nestašice hrane. Na taj način, insulin izlučen zbog viška ugljenih hidrata agresivno podstiče taloženje masnog tkiva.

Drugim rečima, kada konzumiramo previše ugljenih hidrata, telu (tačnije masnim ćelijama) putem insulina, zapravo upućujemo hormonalnu poruku a ona glasi: "skladištite masnoću". Osim čuvanja ugljenih hidrata u obliku masti, insulin govori telu da ne oslobađa ništa od telesnih masnoća. Na taj način, višak ugljenih hidrata u ishrani ne samo da vas deblja, nego i deluje tako da ostajete debeli. Reč je u stvari o dvostrukoj šteti, koja nikako nije dobra za vaše dugoročno zdravlje.

 

Ugljeni hidrati

Želudac, je možemo reći jedan veliki "prostor", koji ne pravi nikakvu selekciju i prihvata sve ugljene hidrate - bilo da je reč o testenini, pirinču, šargarepi ili kolaču - i razgrađuje ih na jednostavne šećere pogodne za apsorbovanje. Ono po čemu se ugljeni hidrati međusobno razlikuju jeste brzina kojom ulaze u krvotok. Međutim, vrlo je važno da znate da složeni ugljeni hidrati ulaze u krvotok neuporedivo sporije od jednostavnih ugljenih hidrata. Brzina ulaska ugljenih hidrata u krvotok poznata je pod nazivom glikemijski indeks. Što je taj indeks niži, to je sporije apsorbovanje ugljenih hidrata u krv.

 

Kako odrediti glikemijski indeks?

Glavni faktori su:

1.) struktura jednostavnih šećera u hrani;

2.) količina topivih vlakana;

3.) količina masnoća u hrani.

Dok jetra sve te jednostavne šećere apsorbuje brzo, samo se glukoza može oslobađati pravo u krvotok. Upravo zbog toga ugljeni hidrati bogati glukozom, kao hleb i testenine, praktično jure iz jetre natrag u krv, dok galaktoza i fruktoza, koje se u jetri najpre prerađuju u glukozu, a potom u krvotok dolaze sporije.

Glukozu nalazimo u žitaricama, testenini, hlebu, žitnim pahuljicama, skrobu i povrću. Fruktoza se uglavnom nalazi u voću a na galaktozu nailazimo u mlečnim proizvodima.

 

Vlakna

Vlakna - nesvarljivi ugljeni hidrati. Vlakna se ne apsorbuju i tako direktno ne utiču na insulin. Međutim, vlakna su dobra u tom pogledu što igraju svojevrsnu kočnicu kada je reč o brzini ulaska i apsorbovanju ugljenih hidrata u krvotok. Što je više vlakana u ugljenim hidratima koje unosite u organizam, to je sporija apsorpcija u krvotok. Vlakna praktično služe kao sistem regulacije koji sprečava neobuzdanu apsorpciju ugljenih hidrata. Kao što smo i ranije napomenuli, kada iz ugljenih hidrata izvučemo vlakna ili konzumiramo ugljene hidrate bez njih, gušterača reaguje izlučivanjem visokih nivoa insulina i pri tome telo prima poruku o čuvanju i zadržavanju masnoća.

 

Savet

Ukoliko nastojite da izgubite prekomernu telesnu težinu, uzimanje dosta ugljenih hidrata, naročito onih sa visokim glikemijskim indeksom - povišenje insulina kao posledica takve ishrane - može da ima sasvim suprotan efekat. Umesto da trošite velike količine nagomilane masnoće, zapravo samo povećavate svoje zalihe, i umesto da postajete vitkiji, vi se debljate. Tokom sledećeg puta kada u svojoj porciji ubacujete ugljene hidrate, dobro razmislite šta u stvari unosite u sebe.

Copyright © 2017 Plivački klub CRVENA ZVEZDA Beograd Powered by Nikola Lukić