Važnost biljnih vlakana u ishrani

Biljna vlakna se svrstavaju u važne sastojke za ljudski organizam zbog svog povoljnog uticaja na zdravlje. BIljna vlakna se ne vare u tankom crevu, a u debelom pod dejstvom bakterija se samo delimično razgrađuju. Uglavnom se dijetalna vlakna sastoje od složenih šećera i to: (celuloza, hemiceluloza, pektin, lignin, biljne smole, gume) Prilikom konzumiranja dijetalnih  vlakana ne oslobadja se energija ali posto se unose biljnom hranom njihovim konzumiranjem se obezbedjuju vitamini i minerali i druge korisne komponente.  Izuzetno su proučavana i sve više zastupljena zbog svoje uloge u smanjenju masti koje se smatraju  odgovornom za dosta oboljenja savremenog čoveka.

 

Uloga biljnih vlakana:

•  produžuju  osećaj sitosti i smanjuju potrebu za jelom
•  pomažu u normalizacijji probave i varenja
•  prolaskom kroz gastriontestinalni trakt ciste mehanicki zidove
•  učestvuju u detoksikaciji organizma
•  pomažu u regulaciji  glikemije, nivoa  triglicerida i holesterola

Podela

Postoje dve vrste vlakana:

• vlakna rastvorljiva u vodi - vezuju se za masne supstance u crevima i iznose ih iz istih. Na taj način smanjuju LDL (loš holesterol). Takođe pomažu u regulaciji apsorpcije šećera u telu, pomažući da se kontroliše glad i šećer.
• vlakna nerastvorljiva u vodi - pomažu u guranju hrane kroz digestivni trakt pospešujući redovnu stolicu sprečavajući konstipacije.

 

Izvori rastvorljivih vlakana

• Ovsene pahuljice
• Zobena kaša
• Pasulj i mahunarke
• Grašak
• Šargarepa
• Slatki krompir
• Ječam
• Agrumi
• Jagode
• Banane

 

Izvori nerastvorljivih vlakana

• Integralni hleb od celih zrna
• Žito
• Pšenične mekinje
• Pirinač (osim belog pirinča)
• Kupus
• Prokelj
• Karfiol
• Voće i povrće sa kožom

 

Istraživanja na polju biljnih vlakana

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje svakodnevni unos biljnih vlakana, kao dodataka ishrani u količini od 25-40 grama dnevno (6-8 manjih porcija). Rastvorna biljna vlakna deluju uglavnom u tankom crevu. Vezujući (upijajući) vodu, ona stvaraju želatinozno-sunđerastu  masu koja „zarobljava” molekule glukoze, i tako usporava resorpciju šećera, što rezultuje boljim metabolisanjem glukoze. Zahvaljujući tome ne dolazi do naglog skoka šećera u krvi nakon obroka ili tzv. postprandijalne hiperglikemije. Tako se smanjuje i potreba za insulinom, hormonom koga proizvodi pankreas, i koji omogućava da naše telo iskoristi glukozu kao izvor energije.

Ukoliko se ne unosi dovoljno biljnih vlakana, pankreas je prinuđen da proizvodi velike količine insulina kako bi držao pod kontrolom nivo šećera u krvi, na koji je naš organizam veoma osetljiv. Što više slatkiša i šećera unesemo hranom, pankreas mora više da radi, što na kraju dovodi do njegovog iscrpljivanja, i do nastanka dijabetesa tipa II, koji se doskora vezivao za poznije godine. Nažalost, ovaj tip dijabetesa se danas sve češće javlja kod mlađih uzrasta, kao posledica pogrešnog načina ishrane i nedovoljnog unosa biljnih vlakana.

Neka istraživanja su pokazala da svakodnevnim unošenjem biljnih vlakana u svoju ishranu možete smanjiti rizik od infarkta miokarda, to jest istraživanja su pokazala, da što je veći unos biljnih vlakana to je rizik od infarkta manji. Ovi rezultati nagoveštavaju da su vlakna, nezavisno od unosa masnoće, vrlo važna dijetetska komponenta u prevenciji koronarnih bolesti (bolesti srca).