Kalendar plivačkih takmičenja za 2018

<<  <  July 2018  >  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
        1
  2  3  4  5  6  7  8
  910111213
16171819
2324252627
3031     

________________________

Treneri kluba:

Prof. Njegovan Snežana
Prof. Bojić Ana 
Banović Tijana
Simić Aleksandar
Sandić Aleksandar
Milošević Miloš

Brojač poseta

710571
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2061
3150
19188
672642
69401
103674
710571

22-07-2018 18:26
 
 Kontakt podaci
 _______________________
Sedište kluba:
SD Crvena Zvezda
Ljutice Bogdana 1a, Beograd
Tel/fax: 011/2661-872
 _______________________
Skype: plivacki.crvenazvezda
 _______________________
Sekretar kluba:
Ana Bojić
Tel: 064/416-9706
 _______________________
Broj računa:
UniCredit
Bank-Beograd 170-875-08
 _______________________
Radno vreme kancelarije:
Od pon - pet od 09-16h

Klikni OVDE da poručiš opremu kluba

                       oprema za trening

Kuhinjska so -neophodan začin ili tihi ubica

kuhinjska so

Kuhinjska so (natrijum) - nema masti, ali ni kalorija, da ne spominjemo kakav ukus pruža jelima. Biološki gledano, soli (natrijum) igraju veliku ulogu u ljudskom zdravlju. Ne samo da soli pružaju mineralne elemente našim ćelijama, već i rastvaraju i čiste toksične elemente iz našeg organizma. Većina fizioloških i bioloških procesa u našem telu funkcioniše ispravno ali tek tada kada ima dovoljno količina natrijuma. Na primer, naše telo hlorovodičnu kiselinu pravi iz soli - a hlorovodonična kiselina je neophodna u procesu varenja hrane. Kod zdravih osoba količina soli koja se zadržava u tkivima ostaje konstantna. Svaki višak natrijuma, oslobađa se putem bubrega. U slučaju kada stres ili nastala infekcija, zahteva dodatnu količinu soli, naše telo koristi rezerve.

Natrijum učestvuje u metabolizmu vode, reguliše kiselo baznu ravnotežu, učestvuje u kontrakciji mišića, omogućava prenošenje ugljen - dioksida do pluća gde se oslobađa. Iz organizma se gubi znojenjem i mokrenjem, pa se često usled velikih napora oseća potreba za nečim slanim, što ukazuje da postoji deficit natrijuma u ishrani.

Međutim, ukoliko konstantno unosimo veće ili manje količine natrijuma od preporučenih, mogu nastati ozbiljne posledice po naše zdravlje, pa je vrlo važno pronaći pravu meru dnevnog unosa.

 

Koliko mi je soli potrebno?

Svakako da dnevne potrebe za solima, variraju od osobe do osobe, u zavisnosti od starosti, nivoa aktivnosti, težine itd. ali generalno se prihvata činjenica da je našem telu na dnevnom nivou kako bi normalno funkcionisalo potrebno 50 miligrama natrijuma. Ovu količinu možete pronaći na primer u jednoj vekni običnog belog hleba. Danas, većina nas u proseku unese oko 5.000 miligrama natrijuma dnevno, što je 10 puta veća količina koju naše telo zahteva. Procenjuje se da većina gojaznih osoba nosi 2-3 kg viška vode u sebi, kao posledice unošenja velike količine soli koja izaziva zadržavanje vode u organizmu.

Danas je opšte prihvaćena činjenica da u umerenim klimatskim uslovima, dnevne potrebe za natrijumom budu od 2-5g, na svakih 1000 kilokalorija energetskog unosa. Ishrana sa malo natrijuma (Na) koja sadrži manje od 2g dnevno je prava preporuka lekara jer za normalno funkcionisanje organizma dovoljno je uneti svega 0,5g soli dnevno.

 

 

Zašto so može negativno uticati na naš organizam?

Problem soli povezan je sa procesom proizvodnje. Još od 1940 god. kada su glavni proizvođači u Americi otpočeli proizvodnju, sušili su so na visokim temperaturama, i tako je počela da se menja hemijska struktura soli. Ove promene itekako negativno utiču na ljudski organizam. Da bi dobili belu, suvlju i sitniju so, proizvođači iz nje uklanjaju minerale i ostale hranjive sastojke, tako da ono što ostane predstavlja sam natrijum.

Mnogi naučnici proučavali su dejstvo natrijuma na ljudski organizam. Široko je poznato da neke supstance mogu uticati na povećanje našeg apetita. Verovali ili ne, so je u tome najmoćnija. Razlog leži u delu našeg mozga koji konstantno prati prisutnost hranjivih materija u našoj krvi, to jest tek kada je prisutnost određenih hranjivih materija na određenom nivou, mi ćemo se osećati siti. Da li ste se zapitali zašto ne možete pojesti samo jedan prženi krompirić?

 

Sadržaj i funkcija soli

Da bi zaista razumeli pravu funkciju soli, treba da pogledamo na more, svedoci smo visokog nivoa zdravlja morskih stvorenja kao i njihovog zdravog uticaja u našoj ishrani. Ne prerađena morska so, sadrži više od 80 elemenata, najpotrebnijih za održavanje normalnog telesnog zdravlja. Iako sve soli potiču iz mora, bilo da su rafinisane ili morske soli koje možete pronaći u supermarketima, nemaju ni jedan od ovih elemenata. Čak i kada bi so proizvodili u prirodnim uslovima, sušenjem ili kuvanjem oduzeli bi skoro sve tragove važnih minerala iz soli. Iz tog razloga so i izgleda bela i potpuno suva.

Industrijska so se tako prerađuje da se dobije 99% čistog hemijskog natrijum - hlorida. Samo 8% od proizvedene industrijske soli koristi se za hranu. Ostali deo koristi se za industrijsku i hemijsku potrošnju i potpuno je prerađen (rafinisan).

U prirodi, natrijum - hlorid se ne javlja u čistom obliku. Mnoštvo najvažnijih mikroelemenata nalaze se u svojim kristalima. Ovde navodimo delimičnu listu ovih minerala i njihove funkcije u ljudskom metabolizmu.

Natrijum - ključna uloga u varenju i metabolizmu, reguliše telesne tečnosti, nervne i mišićne funkcije;

Hlor - osnovna komponenta ljudskih telesnih tečnosti;

Kalcijum - potreban za mineralizaciju kostiju;

Magnezijum - odvodi višak natrijuma, pruža čvrstinu kostiju, osigurava mentalni razvoj, osigurava metabolizam kalcijuma i vitamina C, usporava proces starenja i rastvara kamen u bubregu;

Sumpor - kontrola prenosa energije u tkiva, od suštinskog značaja za proteinska jedinjenja;

Jod - od vitalnog značaja za proizvodnju energije i mentalni razvoj, osigurava proizvodnju tiroidnih hormona, potreban za održavanje jakog imunog sistema;

Brom - od vitalnog značaja za funkciju hormona hipofize;

Fosfor - neophodan za sintezu i biohemijske funkcije nervnih ćelija koje se odnose na mozak;

Vanadijum - od značajne važnosti za zdravlje zuba, smanjuje holesterol, reguliše fosfolipide u krvi, kao katalizator za oksidaciju mnogih bioloških supstanci.

Gde se krije opasnost od soli?

Dok manji unos soli može smanjiti krvni pritisak, redukovati rizik od umiranja usled šloga, omogućiti reverziju uvećanog srca, smanjiti rizik od pojave kamena u bubregu, smanjiti rizik od pojave osteoporoze, prava je prevencija od nakupljanja tečnosti u donjem delu nogu i stomaku, potpomaže eliminaciju celulita, već količina soli može narušiti normalnu ravnotežu našeg tela i pogoršati naše zdravlje.

70% odojčadi u starosti do 8 meseci konzumira previše soli jer se hrane slanom i prerađenom gotovom hranom. Mnoga se hrane kravljim mlekom koje je slanije od majčinog mleka ili dečijih formula, usprkos stalnim upozorenjima da se kravlje mleko ne sme davati deci dok ne navrše barem godinu dana. Prema jednom istraživanju, utvrđeno je da mnoga deca počinju da jedu čvrstu hranu od 3-4 meseca života, pri čemu je unos soli gotovo dva puta veći od dozvoljenih količina (400 mg natrijuma na dan). Najčešće kao osnovno piće u toj dobi konzumiraju kravlje mleko koje sadrži 55 mg soli na 100ml, u odnosu na majčino (15 mg soli na 100ml) ili na formulu (15-30 mg soli na 100 ml).

Naresci i prerađeno meso sadrže velike količine natrijuma. Kriška mortadele ili pet kriški salame sadrže od 310 do 480 miligrama natrijuma. Viršle i kobasice sadrže 520-680 miligrama Na u 50 grama. Smrznuti pomfrit, mala porcija (85 grama) popularnih proizvoda od krompira sadrži 390 do 540 miligrama natrijuma.

 

Namirnice koje bi trebalo izbegavati

Testenine — biskviti, mešavine za brzu pripremu (palačinki, mafina, kukuruznog hleba), instant topive žitarice;
Krekeri i poslastice — slani krekeri i grickalice (čips, perece, kokice), gotovi umaci, soljene semenke, soljeno orašasro voće;
Pasulj i mahunarke — pasulj i mahunarke pripremljene sa šunkom, kobasicama, usoljenom svinjetinom ili svinjskom masti, svi konzervisani pasulji;
Meso i proteini — usoljeno, dimljeno, konzervisano, začinjeno meso i suhomesnati proizvodi, slanina, šunka, kobasice, gotova mesa, hot dog, pečeno zamrznuto meso, gotova zamrznuta jela;

Voće i povrće — konzervisano povrće i sokovi od povrća, običan sok i sos od paradajza, masline, kiseli krastavci, kiseli kupus, povrće zamrznuto sa puterom ili sosom, glazirano povrće, voće sušeno natrijum sulfatom;
Mlečni proizvodi — kajmak, holandski obrađeno čokoladno mleko, prevreli sirevi, švapski sir;
Masti i ulja — gotovi prelivi za salate, slanina, usoljena svinjetina, loj, slani puter ili margarin;
Supe — obične gotove supe i supe u konzervama, paprikaši, bujoni; supe iz kesica i zamrznute supe.
Dezerti — gotovo pecivo;
Pića — gazirana pića sa dodatkom natrijuma ili soli, običan sok od paradajza;
Začini — stona so, kamena so, kocke bujona, mesni ekstrakti, prelivi, vorčester sos, tartar sos, kečap i čili sos, šeri i vino za kuvanje, luk u prahu, senf, beli luk u prahu, soja sos, tamari, začinska mešavina za meso, sok za biftek i roštilj, soljeni začini, monosodijum glutamat (MSG), holandski procesovan kakao.

 

Šta izabrati?

Sveže namirnice, sveže neprerađeno meso, riba, povrće i voće uglavnom sadrže malu količinu natrijuma. Prirodan sadržaj natrijum-hlorida u namirnicama u ukupnom dnevnom unosu učestvuje sa oko 10-15% odnosno iznosi oko 1 gram i predstavlja količnu koja je dovoljna da obezbedi fiziološke potrebe.Upravo to da iako u kući, a posebno ne na stolu, nemate so nećete imati nikakvu potrebu za njom. Hleb i prerađene namirnice je sadrže u više nego dovoljnoj količini. Zato nemojte soliti, a posebno ne dosoljavati izabrane ili pripremljene namirnice.

Prosečan sadržaj soli u 100g nekih namirnica::

Hleb, kifla, đevrek - 1,28g (0,88g-1,94g)
Suhomesnati proizvodi - 2,41g (1,60-3,16g)
Riba u konzervi - 1,51g (0,43-2,57g)
Konzervisano povrće - 1,53g (0,87g-2,46g)
Sendviči kupljeni - 2,10g (1,23g-2,78g)
Termički obrađeno meso u prodavnicama „brze hrane“ - 2,02g (0,32-3,64g)
Pekarski proizvodi (burek-pita, kroasan, slane pite) - 1,62g (0,18g-2,90g)
Pica - parče 1,84g (0,68-3,06g)
Porcije gotovih jela iz restorana - 1,44g (0,58-3,86g)
„Grickalice“/slani kikiriki, kokice, čips i dr. 2,30g (0,63-3,80g)

 

Da li je morska so zdravija?

Neretko se smatra da je morska so zdravija od obične kuhinjske soli. Međutim obe vrste imaju natrijum i hlor u istoj razmeri pa je i efekat na zdravlje identičan. Prevelika doza natrijuma u njima povisuje krvni pritisak i pravi kardiovaskularne probleme. Što se tiče ostalih minerala u soli, morska so ih sadrži u tako malim količinama da su dovoljni samo da joj promene ukus, a nikako da zadovolje potrebnu dnevnu količinu. Kuhinjska so obično sadrži dodatak joda kako bi se sprečio njegov nedostatak u ishrani.

 

Savet

Generalni savet odnosi se na umerenu ishranu i obraćanje pažnje na etikete gotovih proizvoda koje kupujete u supermarketima. Pokušajte da so zamenite nekim drugim zdravijim a možda za neke i ukusnijim biljnim začinima. Osim što ćete smanjiti svoj apetiti i popraviti telesnu težinu, doprinećete svome zdravlju na pravi način.

Copyright © 2017 Plivački klub CRVENA ZVEZDA Beograd Powered by Nikola Lukić