Kalendar plivačkih takmičenja za 2018

<<  <  November 2018  >  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
     1  2  3  4
  5  6  7  8  91011
12131415161718
19202122232425
2627282930  

________________________

Treneri kluba:

Prof. Njegovan Snežana
Prof. Bojić Ana 
Banović Tijana
Simić Aleksandar
Sandić Aleksandar
Milošević Miloš

Brojač poseta

1109753
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
3263
3192
14795
1072707
48898
120591
1109753

15-11-2018 13:09
 
 Kontakt podaci
 _______________________
Sedište kluba:
SD Crvena Zvezda
Ljutice Bogdana 1a, Beograd
Tel/fax: 011/2661-872 (trenutno nije u funkciji)
Privremeni fiksni telefon: 011/4033-965
 _______________________
Skype: plivacki.crvenazvezda
 _______________________
Sekretar kluba:
Ana Bojić
Tel: 064/416-9706
 _______________________
Broj računa:
UniCredit
Bank-Beograd 170-875-08
 _______________________
Radno vreme kancelarije:
Od pon - pet od 09-16h

Klikni OVDE da poručiš opremu kluba

                       oprema za trening

Mahunarke u ishrani

mahunarke u ishrani

Mahunarke su porodica biljaka sa oko 19500 vrsta. U ovu porodicu spada veliki broj biljaka kao što su: pasulj, sočivo, grašak, soja, kikiriki, badem itd. Nutritivni sadržaj ovih plodova je veoma složen ali možemo reći da sadrže sve nutritivne sastojke pravilno izbalansirane, koje su potrebne u našoj ishrani. Mahunarke sadrže 20 do 25% proteina, što je dvostruko više nego u žitaricama i triput više nego u riži, a u proseku gotovo duplo više nego meso. Kada su u pitanju minerali i vitamini, svakako treba istaknuti sadržaj gvožđa, kalcijuma i magnezijuma. Zatim su tu nezaobilazni vitamini B-kompleksa, naročito folnom kiselinom. Za razliku od drugog vrsta povrća, mahunarke imaju tu sposobnost vezivanja kiseonika iz vazduha i na taj način stvaranje kvalitetnih proteina sa esencijalnim aminokiselinama. Prema tome ukoliko vam neko kaže da se na grašku može preživeti, veruj te mu da je to u velikoj meri tačno. Ono što želimo da napomenemo jeste da mahunarke imaju visok sadržaj proteina, moguća su zamena za meso i veoma važni u svakodnevnoj zdravoj ishrani.

Zašto jesti mahunarke

  • Imaju nizak sadržaj masti
  • Imaju visok sadržaj proteina
  • Imaju visok sadržaj vitamina i minerala: gvožđe, kalcijum, magnezijum
  • Imaju puno vlakana, to jest materija koje čiste probavni sistem, zadržavaju nivo holesterola i pomažu očuvanju zdravlje srca
  • Sadrže fitohemikalije - jedinjenja koja mogu da spreče bolesti kao što su bolesti srca, raka i dijabetesa
  • Imaju odličan ukus

 S obzirom da mahunarke imaju veoma nizak glikemijski indeks, to znači da vrlo malo ili nimalo ne izazivaju gušteraču na lučenje insulina. To jest spadaju u složene ugljene hidrate koji se sporo razlažu u organizmu i pružaju energiju telu tokom dužeg perioda vremena. Ono što je još važnije jeste da je njihova priprema veoma brza i zahteva samo 10-minutno kuvanje.

Predstavljanje najrasprostranjenijih mahunarki

 

Pasulj
Pasulj je sigurno najrasprostranjenija i najpoznatija mahunarka, s mnoštvom sorti i varijacija. Europljani ga poznaju od 16. veka, kada je uvezen iz Amerike. Pasulj ima visoku energetsku vrednost, sadrži gotovo sve esencijalne aminokiseline, mnogo lecitina (materija koja, među ostalim, snižava nivo holesterola, čuva krvne sudove i pozitivno deluje na rad srca) kao i natrijum, kalijum, kalcijum, gvožđe, magnezijum i druge minerale. Vitaminima ne obiluje, ali klijanje povećava njihovu količinu, naročito vitamina E i C. Sušenjem pasulj ne gubi na hranjivosti. Ipak, pasulj je teška namirnica koja kod mnogih izaziva nadimanje i probavne tegobe.Ukoliko se jelima od pasulja dodaju začini poput kima ili timijana, ti se problemi mogu ublažiti.


Grašak
Grašak potiče iz zapadne Azije i u Evropi je poznat još od antičkih vremena. Zeleni grašak (najrasprostranjeniji kod nas) odlično podnosi zamrzavanje i konzerviranje, pa u njemu ostaju sačuvane belančevine nužne za normalno funkcionisanje ljudskog organizma, vitamini A, C, B1 (tiamin) i B9 (folna kiselina), fosfor, gvožđe i drugi sastojci. Postoji više vrsta graška, a temeljna je podela na grašak naboranog i glatkog zrna. Grašak naboranog zrna ima više hlorofila (zeleni biljni pigment) pa je duže zelen, sadrži manje skroba zbog čega je lakše probavljiv u organizmu, a ima i više lecitina od svog rođaka glatkog zrna koji tokom dozrevanja gubi hlorofil, pa zrna postaju žućkasta ili belkasta i teže probavljiva.


Soja
Soja je jedna od važnijih namirnica u mnogim dalekoistočnim zemljama. Zbog svojih nutritivnih vrednosti danas je popularna i raširena u celom svetu. Integralna soja obiluje belančevinama, sadrži puno ulja, a uz to je vredan izvor biljnih vlakana, kalcijuma, gvožđa, cinka, fosfora, magnezijuma kao i nekih vitamina B skupine. Soja se često koristi u mnogim prerađenim oblicima, primera radi kao sojino mleko, tofu (sir), miso (fermentirana pasta od soje), tempeh (dobija se fermentacijom celih zrna soje) itd. Uz to, soja se prerađuje u odreske (slične mesu), komadiće i ljuskice koji se brzo i lako pripremaju i ukusni su. Sojine su belančevine vrlo kvalitetne i sadrže sve aminokiseline, ali neke u vrlo malim količinama, pa je i soju, kao i ostale mahunarke, dobro u ishrani kombinovati sa žitaricama. Vlakna su još jedna od vrednosti soje - potiču i poboljšavaju probavu, a na sebe vežu višak holesterola iz krvi. Soja sadrži i više materija antikancerogenog delovanja. Na primer, izoflavonoidi, koliko je poznato, smanjuju opasnost od nastanka raka dojke, raka jajnika i maternice. Soja osim pomenutih činjenica, sadrže i neke enzime koji smanjuju iskoristivost ostalih materija u organizmu i pa se zbog toga pre upotrebe trebaju držati jedno vreme u potopljene u vodi (i do 12 sati) i prokuvati.


Sočivo
Kombinacija visokog udela vitamina B, složenih ugljenih hidrata i vlakana čini sočivo moćnim izvorom energije. Ugljeni hidrati iz sočiva, naime, otpuštaju se u krv vrlo postupno, pa je njihovo delovanje dugotrajno. Zbog toga je vrlo korisna u ishrani osoba koje imaju napade hipoglikemije (stanje sniženog nivoa šećera u krvi). Klijanjem, količina vitamina B kao i C vitamina u sočivu raste. Sočivo obiluje gvožđem i drugim mineralima, a zbog sastava belančevina dobro ju je, kao i ostale mahunarke, u ishrani kombinovati sa žitaricama. Sočivo ili leća se jede u supama, čorbama i gulašima a klice se mogu jesti i sirove.


Kikiriki
Iako ga mnogi ubrajaju među orašaste plodove, kikiriki je mahunarka, i to bogata masnoćama (48 posto) i belančevinama. Većina ga prosto obožava i često koristi kao omiljenu vrstu užine. Zbog takvog sastava, energija se iz njega oslobađa polako, što znači da je kikiriki dugotrajni izvor energije. Sadrži i visoke koncentracije vitamina B (B6 i B9) potom kalijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa i cinka.

 

Savet

Nadamo se da ste većinu mahunarki predstavljenih u ovom tekstu i sami probali, i da ćete ubuduće slušati svoje roditelje i u svakodnevnoj ishrani unositi neke od njih ili sve. Sada kada znate koliko su dobre za vaše zdravlje, slobodno navalite.

Copyright © 2017 Plivački klub CRVENA ZVEZDA Beograd Powered by Nikola Lukić