Kontakt podaci
 _______________________
Sedište kluba:
SD Crvena Zvezda
Ljutice Bogdana 1a, Beograd
Tel/fax: 011/2661-872
 _______________________
Skype: plivacki.crvenazvezda
 _______________________
Sekretar kluba:
Ana Bojić
Tel: 064/416-9706
 _______________________
Broj računa:
UniCredit
Bank-Beograd 170-875-08
 _______________________
Radno vreme kancelarije:
Od pon - pet od 09-16h

Kalendar plivačkih takmičenja za 2018

<<  <  February 2018  >  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
     1  2  3  4
  5  6  7  8  91011
1213141516
19202122232425
262728    

________________________

Treneri kluba:

Prof. Njegovan Snežana
Prof. Bojić Ana 
Banović Tijana
Simić Aleksandar
Sandić Aleksandar
Milošević Miloš

Brojač poseta

074757
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
198
630
3957
65767
18826
24082
74757

24-02-2018 07:42

Pravilno rukovanje i čuvanje hrane

pravilno cuvanje hrane

Skladištenju namirnica se posvećuje naročita pažnja jer je presudno za produžetak svežine i roka trajanja hrane. Namirnice se skladište u svežem stanju, i mogu biti upakovane u određenu ambalažu ili čak ne moraju biti u pakovanju. Čuvanje hrane na hladnom usporava razmnožavanje bakterija. Pravilno kuvanje hrane ubija većinu bakterija, a držanje hrane na niskoj temperaturi nakon kuvanja sprečava razmnožavanje većine opasnih bakterija. Meso i jela koja sadrže meso uvek bi trebalo temeljno kuvati, pržiti, peći ili grilovati jer smo na taj način sigurni da jelo nije sirovo i da smo uništili postojeće bakterije.

Hrana koja se kuva u vodi, trebalo bi kuvati u ključaloj vodi dovoljno dugo kako bi se postigla odgovarajuća temperatura koja će uništiti bakterije. Pripremljenu hranu na ovaj način trebalo bi jesti odmah i ne bi se trebala čuvati na sobnoj temperaturi ili na toplom tokom dužeg vremena jer bi se tako vrlo lako razmnožavale bakterije.

Najbolje mesto za čuvanje sveže hrane jeste frižider ili zamrzivač. Ukoliko to nije moguće, trebalo bi je čuvati na najhladnijem mogućem mestu.

Budući da je bakterijama potrebna vlaga za razmnožavanje, namirnice treba uvijati u providnu foliju ili u kese i na taj način ih zaštititi do sledećeg korišćenja. Orašasti plodovi, mahunarke, hleb i nekuvane žitarice su manje opasne i mogu se čuvati na sobnoj temperaturi.

Hrana koja je zatvorena u konzervama, mogu se čuvati na sobnoj temperaturi sve dok se konzerve ne otvore, jer bi tada hranu trebalo ili pojesti ili presipati u drugu činiju, prekriti ih i čuvati na hladnom mestu. Nikako hranu ne treba ostavljati u konzervama nakon otvaranja.

Čak i ukoliko je okruženje dovoljno čisto, hrana se može vremenom prirodno pokvariti jer uvek u sebi nosi nešto bakterija koje se mogu umnožiti i uzrokovati kvarenje. Samim tim važno je sledeće:

  • ukoliko hrana ima svoju deklaraciju, pažljivo je pročitati i pratiti uputstva o skladištenju i roku trajanja;
  • ne čuvati hranu predugo i odmah je baciti ukoliko je promenila boju, miris ili ukus;
  • ne ostavljati otpatke od hrane okolo tako da se bakterije iz hrane dalje ne bi širile naokolo po svežim namirnicama koje se tek trebaju pripremati;
  • sirovo meso, živina i riba, zahtevaju posebnu brigu, jer skoro uvek imaju bakterije na sebi koje se samo pravilnom pripremom mogu ukloniti.

Opasne bakterije u hrani

Konzumiranje hrane koja sadrži opasne bakterije, može da izazove trovanje. Dužina inkubacijskog perioda (perioda umnožavanja bakterija) može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana a zavisi od vrste i količine bakterija. U daljem nastavku teksta opisaćemo većinu najčešćih bakterija.

Salmonela

Najčešći uzročnik trovanja hranom. Može se javiti u sirovom mleku, jajima, mesu i proizvodima u kojima se ove namirnice nalaze u sirovom stanju. Važno je napomenuti da Salmonela raste već u samoj hrani. Ova bakterija preživljava ukoliko hrana nije termički obrađena (izložena niskim ili visokim temperaturama). Ova bakterija izaziva bolest koja se naziva salmoneloza. Bolest se prenosi kontaktom sa obolele na zdravu osobu. Samim tim veoma je važna lična higijena odnosno pranje ruku pre jela, nakon toaleta i sl.

Compylobakter

Predstavlja vrlo čest uzročnik trovanja hranom. Najčešće se nalazi u mesu živine, crvenom mesu, nepasterizovanom mleku i netretiranoj vodi. Lako se razmnožava u samoj hrani i vrlo brzo u crevnom sistemu. Infekcija bakterijom Compylobakter obično ne izaziva povraćanje, ali se može javiti proliv, koji može biti propraćen stomačnim grčevima.

Listeria monocitogenes

Nalazimo je u malom broju namirnica ali u sirevima i paštetama se može naći u velikom broju. Bolest koju nazivamo listerioza, nastupa unosom velikog broja ovih bakterija, a najčešće se javlja kod trudnica, novorođenčadi, starijih osoba i osoba sa oslabljenim imunitetom. Infekcije unutar ove grupe mogu biti opasne po život.

Ešerihija coli

Mnoge vrste ovih bakterija su bezopasne po čoveka, ali one koje proizvode verocitoksin mogu izazvati ozbiljne bolesti. Rizična hrana kojom se ove bakterije prenose su:

  • nedovoljno pečena ili mlevena govedina
  • nepasterizovano mleko
  • nepravilno pasterizovano mleko
  • mleko zagađeno bakterijom nakon pasterizacije

Copyright © 2017 Plivački klub CRVENA ZVEZDA Beograd Powered by Nikola Lukić