Kalendar plivačkih takmičenja za 2018

<<  <  September 2018  >  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
       1  2
  3  4  5  6  7  8  9
10111213141516
17181920212223
24252627282930

________________________

Treneri kluba:

Prof. Njegovan Snežana
Prof. Bojić Ana 
Banović Tijana
Simić Aleksandar
Sandić Aleksandar
Milošević Miloš

Brojač poseta

920487
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2210
15308
28975
880494
69351
116418
920487

22-09-2018 20:49
 
 Kontakt podaci
 _______________________
Sedište kluba:
SD Crvena Zvezda
Ljutice Bogdana 1a, Beograd
Tel/fax: 011/2661-872
 _______________________
Skype: plivacki.crvenazvezda
 _______________________
Sekretar kluba:
Ana Bojić
Tel: 064/416-9706
 _______________________
Broj računa:
UniCredit
Bank-Beograd 170-875-08
 _______________________
Radno vreme kancelarije:
Od pon - pet od 09-16h

Klikni OVDE da poručiš opremu kluba

                       oprema za trening

Sve o jajima

sve o jajima

Jaja su namirnice velike biološke ali i hranjive vrednosti. Jaje se sastoji od žumanca i belanca. Jedno prosečno kokošje jaje teži između 45 i 80g. Prosečna kalorijska vrednost je oko 140kcal na 100grama. Belanac se sastoji od proteina visoke biološke vrednosti jer sadrže gotovo sve esencijalne aminokiseline. Prosečan sastav svežeg belanca jajeta je: 3,51 g proteina, 0 g masti i 0,34 g ugljenih hidrata. Žumance sadrži vitamine, minerale ali i masti. Sveže žumance prosečno sadrži: 2,78 g proteina, 5,12 g masti i 0,30 g ugljenih hidrata. Kod prosečne težine jajeta belance obuhvata više od 80% a na žumance ostaje do 20% jajeta. Jaja koja kupujemo na pijaci ili u prodavnicama imaju određene oznake koje nas često mogu zbuniti svojim oznakama slova kao što su A,B, S itd, a u nastavku teksta pružamo vam detaljno obljašnjenje šta te oznake u stvari znače.

 

Sveža jaja A kvaliteta podeljena su u sedam klasa - SS, S, A, B, C, D, E - između kojih je razlika u pet grama, pri čemu je SS najkrupnije jaje i teži više od 70 grama, a E ima manje od 45 grama. Nedavno se pojavila i kategorija „laki jaja“, koja su teža od 80 grama, ali se jaja teža od 70 grama mogu samo ponekad naći u radnjama. Iako će se mnogi opredeliti za krupnija, poznavaoci kažu da su ona srednja jaja kvalitetnija jer ih nose mlađe kokoške, a što je kokoška starija, ona nosi krupnija jaja.

Moždana funkcija

Jaja poboljšavaju moždanu funkciju –  izvrstan izvor kolina, ključne komponente mnogih struktura u ćelijskim membranama.

Jaja pospešuju vid
Jaja se s obzirom da su izvanredan izvor luteina i zeaksantina, mogu posmatrati kao namirnice u službi zaštite zdravlja očiju. Jedno jaje sadrži između 150 i 250 mikrograma luteina i oko 200 mikrograma zeaksantina. Oni su posebno važni za mrežicu i makulu oka, jer potpomažu ćelije epitela za dobar vid i mogu sprečiti oštećenje makule, koje se javlja u starosti.

Energija

Jaja su dobra za nadoknadu energije, zdravu kožu, kosu i nokte – dobar su izvor biotina, vitamina koji sudeluje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata pa samim tim konzumiranje jaja može podstaknuti stvaranje energije u telu.

Probava
Nakon konzumiranja, jaje ostaje vrlo kratko u želucu, što zavisi od načina na koji je pripremljeno – dva meko kuvana jaja ostaju u želucu manje od 2 sata, za razliku od dva pečena jaja – oko 3 sata. Sirovi belanac se teže probavlja zbog prisutnosti teško probavljivog proteina avidina.

Sigurnost
Jaja se često povezuju sa prehrambenim intoksikacijama, posno trovanjem Salmonellom. Zbog toga je neobično važna termička obrada jaja. Adekvatnim hlađenjem, propisnim rukovanjem i termičkom obradom smanjuje se mogućnost zaraze. Konzumacija sirovih svežih i slabo termički obrađenih jaja ne preporučuje se kod trudnica, starijih osoba, male dece i svih obolelih osoba kod kojih je oslabljen imunološki sistem.

Zanimljivosti o jajima

1. Potrebno je od 24 do 26 sati da kokoška izlegne jaje. Ljuska jajeta stvara se u materici kokoši. Oko 30 minuta nakon izleganja, proces započinje ponovo.

2. Boja kokoške određuje boju jajeta. Bele kokoške najčešći su tip u SAD-u i izležu bela jaja, dok su kokoške smeđeg perja češće u Europi, pa tu prevladavaju i takva jaja. Nema neke bitne razlike u kvalitetu.

3. Prosečna kokoška izlegne 250 do 270 jaja godišnje. Oko 75 milijardi jaja proizvede se u SAD-u svake godine, što je 10 posto svetske proizvodnje. Kina je pak, najveći svetski proizvođač jaja, a godišnje se proizvede 390 milijardi, što je polovina svetske proizvodnje. 

4. Krv koja se ponekad može videti u jajetu dolazi od napuknuća male krvne žilice u žumancetu, ali to ne znači da takvo jaje nije sigurno jesti.

5. Boju žumanca određuje hrana koju kokoška konzumira. Što je više žutih i narandžastih pigmenata u zrnevlju kojim se kokoške hrane, to će jasnija biti i boja žumanjca.

Kupovina jaja

Pri kupovini jaja vodite računa da budu što svežija i neoštećene ljuske. Čuvati bi ih trebali u frižideru u njihovoj kutiji ili  u posebnom delu za njih kako ne bi upila mirise druge hrane. Tako se  mogu čuvati oko 2 nedelje. Jaja čuvana u frižideru mogu se koristiti bez straha i nakon isteka roka upotrebe ako ih kuvanjem ili pečenjem termički obradite na 70 ili više stepeni.

Copyright © 2017 Plivački klub CRVENA ZVEZDA Beograd Powered by Nikola Lukić