Kalendar plivačkih takmičenja za 2018

<<  <  April 2018  >  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
        1
  2  3  4  5  6  7  8
  9101112
161718192022
23242526272829
30      

Važno obaveštenje


Važno obaveštenje vezano za 73. rođendan kluba

Poštovani roditelji, 21.04. održaće se miting "Sve prolazi Zvezda traje"u Beogradu. Molimo Vas da ukoliko želite da ugostite svoje male plivače iz drugih klubova i prijavite na listu domaćina za učestvovanje na mitingu, da nam se javite na telefone kancelarije kluba ili putem emaila. Stojimo Vam na raspolaganju.

________________________

Treneri kluba:

Prof. Njegovan Snežana
Prof. Bojić Ana 
Banović Tijana
Simić Aleksandar
Sandić Aleksandar
Milošević Miloš

Brojač poseta

330766
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
3948
3487
22589
269246
113442
132640
330766

23-04-2018 21:20
 
 Kontakt podaci
 _______________________
Sedište kluba:
SD Crvena Zvezda
Ljutice Bogdana 1a, Beograd
Tel/fax: 011/2661-872
 _______________________
Skype: plivacki.crvenazvezda
 _______________________
Sekretar kluba:
Ana Bojić
Tel: 064/416-9706
 _______________________
Broj računa:
UniCredit
Bank-Beograd 170-875-08
 _______________________
Radno vreme kancelarije:
Od pon - pet od 09-16h

Klikni OVDE da poručiš opremu kluba

                       oprema za trening

Nemanso i niskokalorično ne znači automatski i zdravo

nemasno i niskokalorično ne znači i zdravo

Zasigurno smo svi čuli da pojedine namirnice koje obožavamo možemo pronaći i u "zdravijoj" varijanti. Pa tako na primer tragamo za namirnicama sa manje masnoća, manje šećera, bez glutena, sa natpisima niskokalorično ili dijetalno. Ali da li su zapravo sve ove namirnice i zaista zdrave ili su podjednako štetni ili ponekad puno štetniji za naš organizam.

Nemasno mleko

Kada proizvođači hrane iz mleka izvlače masnoću, istovremeno izvlače i korisne vitamine A i D. Naravno, ponekad se vitamini naknadno vraćaju, ali tada se ne radi o prirodnim vitaminima koji dolaze iz mlečne masti. Hrana u kojoj je količina masnoća smanjena po pravilu natera ljude da jedu više jer se nisu dovoljno zasitili. U obrane ili delimično obrane mlečne prizvode se najčešće dodaju vitamini, i to veštački (najčešće A i D3 vitamin), kao i kalcijum, i to u količinama većim nego u punomasnom mleku što se često koristi kao jak argument za izbor ovih namirnica. Punomasno mleko krava gajenih na pašnjacima predstavlja dobar i zdrav izvor zasićenih masti (koje čine oko dve trećine od ukupne masne komponente mleka). Kao zaključak navodimo da koristite punomasne mlečne proizvode jer ćete na takav način izvući više koristi u odnosu na obrane ili delimično obrane proizvode.

Nemasni puter od kikirikija

Pojedine osobe zabrinjava količina masti koja se nalazi u puteru od kikirikija. Međutim te osobe zaboravljaju koliko je ta vrsta masnoće dobra za naše srce. Nažalost, postoje brojni proizvodi ove vrste putera u kojima se prirodna masnoća zamenjuje veštačkim zaslađivačima. Kako bi bili sigurni u namirnicu koju koristite morate čitati natpise na proizvodima ili sami napraviti svoj puter od kikirikija. Za pripremu vam je potrebno 300 grama oljuštenog neslanog kikirikja i dve kašike ulja od kikirikija ili maslinovog ulja. Kikiriki stavite u pleh, pospite uljem i promešajte. U rerni zagrejanoj na 180 stepeni pecite kikiriki između 6 i 8 minuta, mešajući na svaka dva minuta. Pečeni kikiriki stavite u blender i meljite dok ne dobijet gustu masu. Gotov puter držite u zatvorenoj tegli, a rok trajanja domaćeg putera od kikirikija je trideset dana.

Proizvodi od soje

Dok je jedni smatraju superhranom, drugi tvrde da je soja u ishrani ljudi otrov koji izaziva hormonski disbalans. Kao i u većini slučajeva kad je reč o ishrani, na obe strane postoje jaki argumenti. Vršena su temeljna istraživanja kako bi se ispitao uticaj konzumiranja ove mahunarke na nivo holesterola u krvi. Rezultati objavljeni u nekim studijama pokazuju da sojin protein zaista može uticati na snižavanje nivoa ukupnog i LDL holesterola, dok se u brojnim drugim tvrdi da je on bez ikakvog uticaja Važno je znati: čak i ukoliko soja redukuje holesterol u krvi (s čim se istraživači uglavnom ne slažu) – nema čvrstih dokaza da smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja, mada se u nekoliko studija tvrdi suprotno. Takode, pojedina istraživanja pokazala su da soja u ishrani može smanjiti rizik od nastanka raka prostate, najčešćeg oblika karcinoma kod muškaraca starijih od 50 godina. Ono što danas znamo je da je više od 90 odsto useva ove mahunarke proizvedene u SAD genetski modifikovano – takozvana GMO soja. 

Razmatranje rezultata istraživanja o uticaju ove mahunarke na ljudsko zdravlje umnogome stvara konfuziju. Na svaku studiju koja dokazuje štetnost soje dolazi bar jedna gde se ističe da je soja u ishrani više nego poželjna pri čemu se ističu jene prednosti. Analizirajući brojne izvore, stručnjaci su izveli zaključak da studije koje ističu korisnost soje sponzoriše industrija za proizvodnju i preradu soje, ili su pak njihovi autori u finasijskom smislu povezani s tom industrijom. Ne mora nužno značiti da rezultati tih istraživanja nisu validni, ali ovu činjenicu, ipak, treba imati na umu.

Keks i kolači bez glutena

Od kada su sportisti počeli da se hrane namirnicama bez glutena od tada smo i svi mi ostali počeli da razmišljamo kako bi trebalo gluten strogo da izbegavamo. Postoje zaista osobe čiji organizam nije u stanju da svari gluten a postoje i oni koji ga ne jedu jer smatraju da je tako bolje i zdravije. Posmatrajući neke od osnovnih namirnica kao što su hleb i pasta, naučnici su otkrili da proizvodi bez glutena imaju manji nivo proteina, ali prilično slične količine šećera i natrijuma. Do istog zaključka su došli i nakon poređenja slatkiša, grickalica – u osnovi ne postoji nikakva nutritivna razlika. Kada se osmotre ove razlike dolazimo do zaključka da konzumiranjem ovakvih namirnica mi zista ništa pozitivno ne dobijamo, a šta više čak i gubimo - ne unosimo dovoljno proteina koji su odstranjeni iz ovih namirnica.

Kokice

Kokice su prirodna hrana od zrna kukuruza i zdravije su od većine grickalica koje čovek konzumira jer pored ostalog sadrže i polifenole - antioksidanse koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala. Nažalost gotove i pripremljene kokice koje možete pronaći n ulici ili u obližnjem supermarketu prepune su soli, ulja i različitih preliva i nikako nisu zdrave. Ukoliko volite kokice zapamtite da je njihovo pripremanje u mikrotalasnoj najzdraviji način pripreme jer se na ovakav način one pripremaju na suvom vazduhu. Možemo zaključiti da je kd su kokice u pitanju veoma važan njihov način pripreme, i naravno ukoliko se ne preteruje sa njihovim konzumiranjem. Ipak na 100g kokice sadrže oko 382 kalorije što je jedan prosečan obrok.

Nemasni čips

Nemasni i niskokalorični čips jedna je od najvećih zabluda koje postoje. I ne radi se samo o štetnim aditivima već i činjenici da neki proizvođači u "light" verziji dodaju samo drugu boju za hranu kako bi proizvod izgledao malo drugačije.  Naoko bezazleni postupak (pečenje čipsa na visokim temperaturama) zapravo stvara štetan kancerogeni nusprodukt koji se zove akrilamid. To je štetna i potencijalno neurotoksična materija koja nastaje kada se hrana bogata ugljenim hidratima, poput čipsa i prženih krompirića peče na visokim temperaturama (iznad 100 stepeni). Kada se završi sa pečenjem, površina hrane dobija žutu ili smeđu boju, a upravo je to znak da su se stvorili akrilamidi.

Copyright © 2017 Plivački klub CRVENA ZVEZDA Beograd Powered by Nikola Lukić