Kalendar plivačkih takmičenja za 2018

<<  <  April 2018  >  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
        1
  2  3  4  5  6  7  8
  9101112
161718192022
23242526272829
30      

Važno obaveštenje


Važno obaveštenje vezano za 73. rođendan kluba

Poštovani roditelji, 21.04. održaće se miting "Sve prolazi Zvezda traje"u Beogradu. Molimo Vas da ukoliko želite da ugostite svoje male plivače iz drugih klubova i prijavite na listu domaćina za učestvovanje na mitingu, da nam se javite na telefone kancelarije kluba ili putem emaila. Stojimo Vam na raspolaganju.

________________________

Treneri kluba:

Prof. Njegovan Snežana
Prof. Bojić Ana 
Banović Tijana
Simić Aleksandar
Sandić Aleksandar
Milošević Miloš

Brojač poseta

333319
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1955
4546
6501
308177
115995
132640
333319

24-04-2018 07:07
 
 Kontakt podaci
 _______________________
Sedište kluba:
SD Crvena Zvezda
Ljutice Bogdana 1a, Beograd
Tel/fax: 011/2661-872
 _______________________
Skype: plivacki.crvenazvezda
 _______________________
Sekretar kluba:
Ana Bojić
Tel: 064/416-9706
 _______________________
Broj računa:
UniCredit
Bank-Beograd 170-875-08
 _______________________
Radno vreme kancelarije:
Od pon - pet od 09-16h

Klikni OVDE da poručiš opremu kluba

                       oprema za trening

Alergijske reakcije dece na hranu

alergijske reakcije na hranu

Alergijske reakcije na hranu relativno su česte u dečjem dobu (uglavnom 6 do 8 procenata dece) uzrasta do tri godine ima dijagnostikovanu alergiju na hranu. Probavni sistem beba i male dece je mlad i nezreo, još uvek “uči” da razlikuje strano od domaćeg, štetne materije od bezopasnih. Tako nezreo imuni sistem je sklon da pravi greške i da korisne materije kao što je hrana prepozna kao opasne i shodno tome pokrene čitav niz obrambenih reakcija koje dovode do oštećenja vlastitog organizma.Na sreću kako deca rastu tako sazreva i limfno tkivo creva i sluzokožne barijere pa se alergije na hranu uglavnom prerastu do školskog doba. Najveći broj dece ima alergijske reakcije na kravlje mleko, jaja, kikiriki, soju, jagode, ribu, pšenicu, citrusno voće, čokoladu, paradajz, veštačke boje, konzervanse i aditive. 

 

Kako se ispoljava alergija

Alergije na hranu mogu se manifestovati na različite načine:

  • promene na koži u vidu crvenih pečata koji jako svrbe ili ekcem
  • problemi disajnog sistema sa otežanim disanjem, curenjem iz nosa, kašljem, kijanjem
  • problemi probavnog sistema sa bolovima u stomaku, prolivom, povraćanjem, gubitkom telesne težine, ili loše napredovanje
  • retko dolazi do najtežeg oblika alergijske reakcije – anafilaktičkog šoka koji zahteva urgentnu terapiju i hitnu lekarsku pomoć

Ove reakcije obično nastaju nekoliko minuta od konzumiranja hrane na koju je dete alergično, i gotovo uvek u okviru jednog sata. Najčešće se prvi simptomi javljaju od strane sistema koji je prvi bio u kontaktu sa hranom, u obliku otoka i crvenila na usnama, da bi zatim bio zahvaćen probavni sistem, koža, a na kraju i disajni sistem. Često dolazi do mešanja alergijske reakcije na hranu i netolerantnost na hranu. Simptomi netolerantnosti na hranu mogu biti: podrigivanje, loše varenje, gasovi, glavobolja, nervoza. Netolerantnost na hranu ne uključuje imuni sistem i može biti prouzrokovana nesposobnošću varenja određenih supstanci kao što je laktoza, i uglavnom nije opasna.

Većina dece obično prerasta alergiju na određenu hranu. Na primer 80% osoba alergičnih na mleko preraste ovu alergiju. Dve trećine alergija na jaja i pšenicu prođe do pete godine života. Neke druge alergije na hranu je teže prerasti, pa tako samo 20% ljudi alergičnih na kikiriki i 10% alergičnih na lešnik preraste ovakve alergije.

Pojedine alergije mogu biti blage i uključivati samo određeni deo tela, dok druge mogu biti opasnije izazivajući brojne komplikacije. Reakcije se mogu pojavljivati u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati od konzumiranja hrane.

Da li postoji prevencija

Pojedini stručnjaci smatraju da dojenje do 6 meseci može prevenirati većinu alergija na hranu. Pošto je ključni momenat uvođenje nemlečne ishrane, posebnu pažnju treba obratiti na redosled uvođenja namirnica. Namirnice treba uvoditi jednu po jednu u malim količinama: nekoliko dana davati samo jednu vrstu hrane, pa tek ako dete ne pokaže reakciju, uvesti sledeću vrstu. Rano uvođenje nemlečne ishrane, pre četvrtog meseca, povećava mogućnost nastanka alergije. Kravlje mleko nikako ne treba uvoditi u ishranu pre navršene prve godine života, a preporuke su da se ono ne daje ni do do druge godine. Ukoliko majka ne doji koristiti adaptirane mlečne formule. Oko 80 osto dece posle treće godine postaje tolerantno na proteine hrane (mleko, jaja, soja, brašno), dok je alergija na kikiriki, koštunjavo voće (badem, lešnik, orah), ribu i plodove mora obično doživotna. Deca koja razviju alergiju na hranu imaju veću verovatnoću oboljevanja od astme, alergijskog rinita, ekcema.

Savet

Alergijske reakcije se mogu desiti svakom a najvažnije je da se na vreme primete naričito kod dece kako bi se istog trenutka preduzele mere predostrožnosti i ispitala jačina, odnosno opasnost alergijske reakcije. Ukoliko primetite neuobičajenu reakciju tokom hranjenja deteta ili vam nešto nije jasno konsultujte svog pedijatra. Nemojte na svoju ruku da izbacujete namirnice iz ishrane (to vašem detetu može više štetiti nego koristiti), jer je dijagnostika alergije na hranu izrazito kompleksna, zahteva stručnost i iskustvo.

Copyright © 2017 Plivački klub CRVENA ZVEZDA Beograd Powered by Nikola Lukić